U današnjem članku vam donosimo jednu veoma tužnu ispovijest.Ešli Hodo, sada odrasla žena koja je prešla mnogo prepreka, suočila se s neverovatnom životnom tragedijom još kao beba. Sa samo 14 meseci, zadobila je teške opekotine trećeg stepena na više od 30 odsto tela, što je uključivalo njene ruke i leđa.
Iako su lekari učinili čudo kako bi je spasili, Ešli je većinu svog detinjstva provela u bolnici, gde je podnosila nepodnošljiv bol i podvrgavala se više od 70 operacija transplantacije kože. Međutim, tek sa 15 godina otkrila je šokantnu istinu o tome šta se zapravo dogodilo – istinu koja je bila daleko bolnija od bilo kojih ožiljaka na njenom telu.
Detinjstvo prožeto strahom i bolom
Ešli je odrasla u svetu ispunjenom bolnicama i bolovima. Njeno detinjstvo, umesto da bude vreme igre i sreće, bilo je obeleženo konstantnim medicinskim tretmanima i operacijama. Njene uspomene iz tog perioda nisu bile obični snovi, već traume koje su se vraćale u njenim snovima. Svake noći imala je isti užasan san – bila je mala i sedela na kuhinjskom pultu dok je njena majka podizala, a zatim je osetila neopisiv bol i strah. Pre nego što bi se osvestila u bolnici, često bi videla medicinsku sestru koja je posmatra. Često je vrištala iz straha, a njena tetka Ronda bi utrčavala u sobu da je umiri.
Međutim, Ešli nije tada znala da te slike nisu bile samo noćne more, već uspomene na ono što joj se zaista desilo. U stvarnosti, u svojoj borbi za preživljavanje, do svoje pete godine prošla je kroz brojne operacije i transplantacije kože. Njeni ožiljci su s vremenom postajali deo njenog života, a bol koji je trpela bio je gotovo nepodnošljiv. Medicinari su joj pomogli da raste i da bude zdravija, ali svakodnevni postupci, poput ugradnje kesica sa fiziološkim rastvorom, bili su potrebni kako bi njena koža bila istegnuta i funkcionalna.
Za vreme ovog perioda, njena porodica je bila gotovo potpuno odsutna. Njen otac, iako bi povremeno dolazio, nije mogao da podnese njenu patnju, dok je majka bila potpuno odsutna iz njenog života. Nakon što je izašla iz bolnice, Ešli je završila kod tetke Ronde, koja je bila njena najbliža figura, ali je uvek postojalo pitanje o njenoj majci i zašto nije živela sa njom.
Otkriće istine: Majka je kriva za njen užas
Sa 15 godina, Ešli je počela da postavlja pitanja o svom detinjstvu, verujući da postoje tajne koje nikada nisu bile otkrivene. Nije bila sigurna da je sve što se desilo bila obična nesreća. Kako su godine prolazile, sve više je otkrivala da nije bilo reči o jednostavnom požaru u kući, ali istina koju je saznala bila je mnogo strašnija.
Na sastanku sa advokatom saznala je šokantnu istinu. Njena majka je bila odgovorna za njene opekotine – stavila ju je u vrelu rernu dok je bila beba. Ovo saznanje je Ešli pogodilo do srži, a za njenu majku je tada već bila presuđena kazna, jer je počinila pokušaj ubistva. Tokom suđenja, utvrđeno je da je bila potpuno uračunljiva, a njen motiv bio je ljubomora prema pažnji koju je njen muž pružao Ešli.
Ešli je bila zapanjena saznanjem da je njena majka, u junu 2002. godine, stavila bebu u rernu sa rešetkama na više od 300 stepeni. Iako je znala da je njena majka u zatvoru, shvatila je da sada ima šansu da bude puštena i da joj je potrebna odluka o uslovnoj kazni. Tokom tog suđenja, Ešli je izjavila da se nikada ne bi složila sa njenim puštanjem, smatrajući da je opasna za decu.
Suočavanje s prošlošću i suočavanje sa sobom
Njena trauma nije se završila nakon što je saznala istinu. U školi, deca su je zadirkivala, nazivajući je “skar-fejs” zbog opekotina koje je nosila. Ta povređivanja su bila toliko duboka da je Ešli razmatrala samoubistvo kao izlaz. Vremenom je odlučila da počne da živi sa svojim ocem, što je bilo novo iskustvo za njih oboje. Njihov odnos se s vremenom popravio, a otac je počeo da je uči različite zanate i veštine, stvarajući vezu koju su oboje želeli.
Jednog dana, njen otac joj je otkrio još jedan deo istine. Dok je spavao na kauču, bio je probuđen njenim vriskom. Utrčao je u kuhinju i video je kako je njena koža opadala jer je bila u vrućoj rerni. Te slike su ostale u njenoj svesti, iako je imala samo 14 meseci. Godinama kasnije, Ešli je pokušala da stupi u kontakt sa majkom, ali nikada nije dobila odgovor.
Suočavanje sa majkom i život nakon bola
Ešli je nastavila svoj život, završila fakultet, postala medicinska sestra i osnovala svoju porodicu. Međutim, u januaru ove godine, dobila je poziv od svoje majke iz zatvora. Majka joj je pokušala nametnuti sliku o budućem životu kada izađe iz zatvora, govoreći o kupovini i zajedničkom životu. Ešli je hladno odbila te predloge, a majka je iznela svoje pravo lice, govoreći da bi volela da je Ešli umrla.
Ešli Hodo je preživela strašne traume, a njeno životno iskustvo pokazuje snagu koju ima da se nosi s prošlošću i postigne sreću uprkos svim nedaćama. Kroz sve bolove i sumnje, ona je dokazala da je njen život više od ožiljaka – ona je simbol izdržljivosti, hrabrosti i sposobnosti da se pronađe mir čak i nakon najstrašnijih iskušenja.
