Svima nam je poznato da je srčani udar svre češvi posenmo kod mladih, u današnjem čalnku vam donosimo jednu jako zanimljivu priču o poznatom glumcu i kako je vježbajući u teretani doživio srčani udar…
- Znaš kako kažu naši stari – zdravlje na usta ulazi, a srce ne pita za godine. Nije džaba što se stalno priča da treba paziti na sebe, ali opet, mnogi mladi ljudi danas misle da su neuništivi. Nažalost, sudbina ume da bude surova, pa i najjače obori kad se najmanje nadaju.
Jedan takav tragičan slučaj zadesio je Vitorija Pirbazarija, poznatog nemačkog glumca, bodibildera i influensera, koji je preminuo iznenada u 44. godini života, dok je vežbao u teretani. Iako je bio poznat po svom snažnom telu, redovnom treniranju i ljubavi prema sportu, upravo se to okruženje – teretana – ispostavilo kao mesto njegovog poslednjeg trenutka.
Vitorio se proslavio ulogom Daher Tarika u Netflixovoj seriji Dogs of Berlin, kao i pojavama u kultnoj nemačkoj kriminalističkoj seriji “Tatort”. Njegova karijera bila je u usponu, a publika ga je zavolela zbog harizme i snažne pojave.
Samo dan pre smrti, na svom Instagram nalogu podelio je fotografiju kojom je najavio povratak treninzima, nakon duže pauze zbog povrede grudnog mišića. Ironično i tragično, upravo ta povreda je možda uticala na ono što će se desiti sutradan – srčani udar na traci za trčanje.
Srčani udari kod mladih – sve češća pojava
- Infarkt miokarda, poznatiji kao srčani udar, sve češće pogađa mlade osobe, čak i one koje vode aktivan način života. Nekada se verovalo da su bolesti srca rezervisane za stariju populaciju, ali današnja statistika govori drugačije – već i ljudi između 35 i 40 godina mogu da budu u ozbiljnom riziku.
Prema rečima dr Radinke Pekić, kardiologa i interniste, prvi znaci problema sa srcem kod mlađih osoba sve češće se javljaju upravo u toj starosnoj grupi, što ukazuje na hitnu potrebu za boljom prevencijom, ali i edukacijom.
Zašto dolazi do srčanih udara kod mladih?
Postoji nekoliko glavnih faktora koji doprinose ovom zabrinjavajućem trendu:
-
Nezdrav način života – stres, manjak fizičke aktivnosti, brza i masna hrana, previše šećera i industrijskih proizvoda – sve to negativno utiče na srce. Iako paradoksalno, čak i ljudi koji treniraju mogu da pate od nebalansirane ishrane.
-
Upotreba štetnih supstanci – alkohol, cigarete, narkotici, pa i prekomerna konzumacija energetskih pića često su prisutni među mladima, dodatno povećavajući rizik.
-
Genetske predispozicije – ako u porodici postoji istorija kardiovaskularnih bolesti, mlada osoba može biti pod većim rizikom, bez obzira na fizičku spremnost.
-
Mentalno zdravlje – hronični stres, anksioznost i depresija mogu ozbiljno uticati na rad srca. Veza između psihe i tela često se zanemaruje, a zapravo je ključna.
Kako se možemo zaštititi?
Dr Pekić ističe da je prevencija ključ. To uključuje:
-
Promociju zdravih navika – ishrana bogata vlaknima, povrćem, zdravim mastima i redukovan unos šećera i soli
-
Redovnu fizičku aktivnost – preporuka je minimum 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno
-
Podršku mentalnom zdravlju – savetovališta, školski psiholozi i edukacija o stresu
-
Preventivne preglede – redovne kontrole kod lekara mogu spasiti život. Ponekad samo jedno merenje pritiska ili šećera u krvi može otkriti ozbiljan problem
Preporučuje se da svi do 40. godine najmanje jednom ili dva puta provere nivo masnoća u krvi, kao i da redovno mere krvni pritisak i proveravaju šećer u krvi. Posle 40-te, savetuje se godišnji sistematski pregled koji uključuje EKG i osnovne biohemijske analize.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Mnogi ignorišu prve znake srčanih problema, misleći da su u pitanju umor ili bezazleni simptomi. Međutim, sledeći znaci mogu ukazivati na ozbiljan problem:
-
Bol u grudima
-
Zujanje ušima
-
Glavobolja
-
Krv iz nosa
-
Zamor pri manjem naporu
Ako se bilo koji od ovih simptoma javi, ne treba čekati. Važno je odmah posetiti lekara jer rana dijagnostika može doslovno spasiti život.
Zaključak – čuvajmo svoje srce
Tragična smrt Vitorija Pirbazarija treba da bude opomena svima – ni mladost, ni mišići, ni slava ne garantuju zdravlje. Srce je organ koji mora da se neguje celokupnim načinom života – kroz hranu, san, mentalno zdravlje i redovne preglede.
Zdravlje nije moda, već trajna vrednost. A ako već možemo da proverimo auto jednom godišnje, zašto ne bismo isto učinili i sa – sobom?
