Uoči praznika Đurđevdana, koji Srpska pravoslavna crkva slavi u čast Svetog Đorđa, domaćinstva širom Srbije i regiona pripremaju se prema drevnim običajima koji imaju duboko simbolično značenje. Iako se sam praznik obeležava 6. maja, pripreme počinju dan ranije, a cilj svih tih radnji je jedno – zdravlje, blagostanje i berićet u kući i domaćinstvu.
- Veče pred Đurđevdan nosi posebnu snagu. Tada jedan član porodice, najčešće neko od ukućana, odlazi u prirodu – šumu, livadu ili voćnjak, kako bi ubrao mlade, zelene grane. Te grane zatim služe za kićenje ulaznih vrata, prozora, kapija i pomoćnih objekata – štala, ambara, obora. Time se simbolično priziva plodna i rodna godina, a običaj se obično prati uz izgovaranje rečenice: „Da bude zdravlja, ploda i roda – u domu, polju, toru i oboru.“
U nekim krajevima ovaj običaj se obavlja u zoru na sam Đurđevdan, dok negde traje i tokom celog dana uoči praznika. Osim grana, beru se i razne travke i cveće, koje se potom pletu u venčiće. Ovi venčići, napravljeni od đurđevka, mlečike, maslačka i sličnog bilja, kače se iznad vrata kuće i tu ostaju čitavu godinu, sve do sledećeg Đurđevdana. Vreme i trud koji se ulažu u njihovo pletenje smatraju se znakom poštovanja prema prirodi i ciklusima života, ali i verom u blagotvornu snagu bilja.
- Još jedan važan ritual koji se izvodi uoči praznika odnosi se na vodu. Uveče, domaćica priprema posudu sa čistom vodom, u koju pažljivo spušta razno prolećno bilje, počevši sa drenom, zatim dodaje zdravac, a potom i grab, čuvarkuću i crveno vaskršnje jaje. Ova voda se zatim ostavlja da prenoći pod ružom u bašti ili nekom drugom cvetnom žbunju, verujući da će tako pokupiti blagoslov prirode i svetost praznika.
Ujutru, na Đurđevdan, svi članovi porodice redom se umivaju ovom vodom. Svaki član porodice ima posebno značenje u ovom ritualu:
Deca – da budu zdrava i snažna kao dren
Devojke – da ih momci “grab”e, odnosno da budu privlačne i poželjne
Stariji – da ih kroz godinu prati zdravlje i vitalnost
Domaćin kuće – da mu dom bude čuvan i miran
- Ovaj čin simbolizuje pročišćenje i duhovnu obnovu, kao i duboku povezanost sa prirodom. Voda, bilje, svetlost zore i tišina pred praznik povezuju se u moćan trenutak zahvalnosti i nade.U nekim mestima postoji i običaj pravljenja krstova od leskovog pruća, koji se zatim postavljaju po njivama, baštama ili pored zgrada, kao zaštita od grada i vremenskih nepogoda. Time se priziva ne samo fizička zaštita useva, već i duhovna briga za plodonosnost i sigurnost domaćinstva.
Đurđevdanski običaji nisu samo verski ili folklorni rituali. Oni predstavljaju živu vezu između čoveka i prirode, između porodice i zajednice, između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U svakom gestu – bilo da je to branje drenka, umivanje vodom, pletenje venčića ili kićenje vrata – postoji namera da se život sačuva, unapredi i zaštiti.
- Za mnoge porodice, Đurđevdan je dan novog početka, trenutak kada se slavi snaga prirode, proleće, obnavljanje, ali i porodična sloga i zajedništvo. Taj dan je prilika da se ne zaborave stari običaji, ali i da se sa zahvalnošću uđe u novi ciklus života.Dok zora osvane i trava bude rosna, a venčići zamirišu na pragovima kuća, Đurđevdan u tišini donosi blagoslov onima koji poštuju ritmove prirode i svetost predaka. U tim trenucima, zdravlje, berićet i blagostanje postaju više od želja – postaju životna molitva utkano u svaki list i cvet.
