Svima nam je jasno da je Uskrs najjveći Hrišćanski praznik. Dolaskom uskarsa najviše se raduju djeca zbog bojenja jaja. Ono što ne mijemo izostavit jesu običaji koji moramo isppoštovati kao što su to radili naši stari.U današnjem članku vam donosimo šta je to što ne smijete unijet u vaš dom tri dana ptije ovog velikog praznika…
- Pred Vaskrs, u danima kada priroda buja i tišina posta odzvanja dublje nego ikad, pravoslavni vernici ulaze u najznačajniju i najemotivniju sedmicu crkvenog kalendara – Strasnu nedelju. Ova nedelja nije samo niz dana pred praznik, već duhovni put kroz bol, tišinu, pokajanje i radost, koji se kroz brojne običaje i narodne predaje duboko urezuje u svakodnevicu ljudi.
Početak Strasne nedelje – Veliki ponedeljak
Strasna nedelja započinje Velikim ponedeljkom, danom kada se crkveno podsećamo na početak Hristovog stradanja, ali i na Njegova velika dela – pobedu nad smrću i grehom. Narod ga naziva i „zavalita“ nedelja, naročito u jugoistočnoj Srbiji, a poznata je po strožem postu, koji se ogleda čak i u uzdržavanju stoke od hrane.
Velika sreda – trenutak tišine i čuvanja
U sredini nedelje, sreda je poslednji radni dan, ali i dan posvećen pripremi duše i doma. U mnogim krajevima je zabranjeno šivenje, a stoka se dodatno hrani, kako bi se narednih dana mogla odmoriti i ljudi se mogli u potpunosti posvetiti prazniku. Na ovaj dan, u nekim krajevima, počinje farbanje jaja, a u kućama koje tuguju, jaja se boje u crno – nazivaju ih kaluđeri.
Veliki četvrtak – sejanje vere i svetlosti
Veliki četvrtak je dan posvećen zemlji i precima. Prema narodnom verovanju, tog dana je dozvoljeno sejati samo bostan – verovalo se da će posebno roditi. Žene su palile sveće na rekama, puštajući ih niz vodu u čast duša pokojnika, moleći se za mir i oproštaj. Verovalo se da voda nosi njihove molitve do onostranog sveta.
Veliki petak – dan tišine i stradanja
Najtužniji dan u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hristos razapet na krstu, poznat je kao Veliki petak ili Petak stradanja. Taj dan se strogo posti, mnogi vernici čak ništa ne jedu, u znak poštovanja prema Hristovoj žrtvi.
Upravo na ovaj dan, prema običaju, farbaju se prva uskršnja jaja – i to crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo ofarbano jaje uvek ima posebno mesto – zove se čuvar-kuća, strašnik, izmamak ili pereške, zavisno od kraja. Verovalo se da ono štiti dom, porodicu i zdravlje, a često se čuvalo cijele godine.
U nekim selima, mladići koji su završili vojsku čuvali su Hristov grob u crkvama do Vaskrsa – smenjivali su se u tišini, bdijući nad simbolom Hristovog stradanja.
Velika subota – dan nade i iščekivanja
Na Veliku subotu, narod se priprema za dolazak radosti. Jaja se farbaju i toga dana, testo se mesi za uskršnji hleb, poznat kao uskršnjak, koji se kiti bosiljkom i ukrašava jajima – najčešće jednim belim u sredini, simbolom čistote i novog početka.U Leskovačkom kraju, ovu subotu nazivaju i dugačka subota, podsećajući na dug bol i muke koje je Isus podneo na krstu. U Hercegovini i Bosanskoj krajini, zovu je crvena subota, jer se veruje da su jaja na Isusovom grobu pocrvenela od vaskrsnuća.
Vaskrs – praznik nad praznicima
Konačno dolazi Vaskrs, najveći praznik hrišćanskog sveta – praznik svetlosti, ljubavi i nade. Toga dana, ceo pravoslavni svet odjekuje pozdravom:
“Hristos vaskrse!”
Na šta se odgovara:
“Vaistinu vaskrse!”
- Taj dan se slavi vaskrsenje Isusa Hrista, koji je, kako veruju vernici, pobedio smrt i otvorio vrata večnog života. Ujutru se porodice okupljaju, deca se trljaju po licu crvenim jajetom da bi bila zdrava, rumena i srećna, a potom sledi najomiljeniji deo – tucanje jajima, koje ima takmičarski karakter, jer pobednik uzima jaje poraženog.Postoji i verovanje da jaje zakopano u mravinjak donosi napredak domaćinstvu, dok se ljuske jaja mrve i bacaju, kako se, prema narodnom predanju, veštice ne bi u njima prevodile preko reka.
Takođe se verovalo da je dobro na Vaskrs obnoviti odeću i obuću, da bi godina bila ispunjena srećom i napretkom.Vaskrs nije samo dan praznične trpeze – to je vreme tišine, oproštaja, ljubavi i obnavljanja vere. Kroz običaje i narodne priče koje se prenose s kolena na koleno, duhovno se povezujemo sa sobom, svojima i onim što je veće od nas.
Neka vam uskršnja jaja donesu zdravlje, radost i mir, a pozdrav koji izgovarate od srca – Hristos vaskrse! – bude iskra svetlosti koja greje i spaja sve oko vas.
