Kako nam je svima poznato čim dođe Veliki petak, jaja se farbaju, a ono prvo crveno jaje se stavlja sa strane – nije za jelo, već za čuvanje. To ti je čuvarkuća, jaje koje se čuva cele godine, štiti kuću, ukućane, i nosi neku staru, duboku snagu iz narodnih verovanja. Ali kad stigne nova godina, nova jaja, postavi se isto pitanje: šta s onom prošlogodišnjom čuvarkućom?
- U svakom pravoslavnom domu, farbanje jaja za Vaskrs je jedan od najsvetijih običaja. A u tom običaju, posebno mesto zauzima prvo ofarbano jaje – uvek crveno, uvek s posebnom pažnjom bojeno, i nikad nije deo korpe za darivanje niti gozbe. To jaje je poznato kao čuvarkuća. Njegova uloga nije samo simbolična, već i duhovna – veruje se da ono štiti dom od bolesti, nesreća i zlih sila tokom cele godine.
To jaje se, prema običaju, čuva na vidnom mestu u kući – pored ikone, na kredencu, ili u kuhinji, gde god da ukućani mogu da ga vide svakog dana. Tako ono čuva mir, zdravlje i blagostanje domaćinstvu.
Međutim, kad dođe sledeći Vaskrs, i kad se boji nova čuvarkuća, postavlja se pitanje: šta raditi sa starom?
Odgovor na to pitanje nije uvek isti, jer zavisi od mesta, običaja i porodice, ali se kroz godine iskristalisalo nekoliko načina kako se pravilno postupa sa prošlogodišnjim čuvarkućom.
- Jedan od najčešćih običaja je da se staro jaje baci u reku. U našem narodu, voda ima moć čišćenja i odnošenja zla. Veruje se da reka odnosi sve ono loše što se nakupilo u protekloj godini, sve brige i bolesti koje je jaje “upilo” štiteći ukućane.
Međutim, to se ne radi olako. Pre nego što se jaje pusti niz vodu, stane se tiho, pomoli se Bogu i zahvali se čuvarkući na njenoj zaštiti. To je trenutak poštovanja, tihe zahvalnosti i predavanja lošeg prošlosti.
Drugi rasprostranjen običaj je da se čuvarkuća zakopa ispod drveta u dvorištu. Ovaj čin nosi posebnu simboliku: jaje, koje predstavlja život i plodnost, vraća se zemlji. Veruje se da drvo koje primi čuvarkuću pod svoje korenje postaje snažnije, zdravije i otpornije, dok kuća dobija dodatnu zaštitu.
Ovaj običaj spaja kruženje života – nešto što je čuvalo, sada postaje deo prirode, hraneći korenje novog života.
- Neki ljudi, posebno u gradovima gde reka nije blizu niti imaju dvorište, biraju treću opciju – tiho sklone čuvarkuću s posebnim poštovanjem. To može značiti da se jaje pažljivo odloži u papir i zakopa u saksiju, ili da se jednostavno ukloni uz molitvu i zahvalnost.
Najvažnije je, kažu stariji, da se to ne radi bez vere i zahvalnosti, jer čuvarkuća nije bilo kakvo jaje – to je jaje koje je ćutke i verno stajalo čuvajući kuću cele godine.
Od davnina, jaje je simbol novog života. Još u predhrišćanskim vremenima, predstavljalo je rađanje, plodnost i obnovu. U hrišćanstvu, ovaj simbol je dodatno ojačan – ljuska jajeta predstavlja grob, a njegovo razbijanje na Vaskrs simbolizuje Hristovo vaskrsenje, izlazak iz smrti u večni život.
Zato se prvo vaskršnje jaje boji u crveno – boju Hristove krvi, ali i života, snage i duhovne zaštite.
- Postoje brojne legende koje prate ovaj običaj. Jedna od najlepših priča kaže da je Marija Magdalena došla pred rimskog cara Tiberija i donela mu korpu belih jaja, govoreći o Hristovom vaskrsenju. Kad joj car nije poverovao, rekla je „Hristos Vaskrse!“, i tada su jaja postala crvena pred njegovim očima.
Druga priča govori o rimskim stražarima kod Hristovog groba. Jedan od njih navodno je rekao da će poverovati u vaskrsenje “kad pečena kokoška poleti i snese crveno jaje”. I upravo se, prema predanju, tada to i desilo – znak nebeski, potvrda vere.
Tu je i treća legenda – ispod Hristovog krsta na Golgoti nalazilo se gnezdo grlice. Kada je kap Hristove krvi pala na jaja, postala su crvena. Zato se i danas prvo jaje boji baš u tu boju, u znak večne vere i poštovanja.
- Na kraju, možda nije ni toliko važno da li ćeš čuvarkuću baciti u reku, zakopati je pod drvo ili ostaviti po strani s tišinom. Najvažnije je da to uradiš sa verom, poštovanjem i zahvalnošću. Jer običaji nisu samo stari recepti za ponašanje – oni su most između nas i naših predaka, između svakodnevnog i svetog, između tela i duše.
U tom malom jajetu, u toj čuvarkući, sažeto je mnogo više od boje i ljuske – tu je briga, vera, nada, i ljubav cele porodice. Zato, kad dođe vreme da se oprostiš od nje, učini to tiho, s poštovanjem i srcem punim zahvalnosti. Jer ona je svoju misiju ispunila.
