U današnjem članku pišemo o životnoj priči Ermina Husike iz Kaknja, čoveka koji je preživeo tešku nesreću, borio se sa invaliditetom, i postao samohrani otac.
- Erminova ispovest o teškim trenucima, izdaji i nadi u bolji život, snažno je pogodila sve koji su je čuli. Iako mu je sudbina priredila mnoge kušnje, on nije odustao od borbe za sina i bolji život.
Erminov život počeo je kao svaki drugi, ali sve se promenilo kada je sa samo 14 godina doživeo ozbiljnu nesreću. Pao je s konja, a grana mu je probila glavu, što je izazvalo izliv krvi na mozak. Proveo je 24 dana u komi, a posledice tog incidenta prate ga do danas. Iako je sada invalid sa više od devedeset posto telesnog oštećenja, nikada nije dozvolio da mu invaliditet bude prepreka u životu. Ermin je radio sve što je mogao – bio je čuvar, radio na farmi, pa čak i telio krave. Njegova borba za dostojanstven život bila je neprestan proces, iako se često morao suočavati sa mnogim teškoćama. Bez obzira na svoju fizičku nesposobnost, nikada nije odustao od svojih ciljeva i verovao je da će jednoga dana imati bolji život.
Erminov brak trajao je deset godina, a iz tog braka ima sina, koji mu je najvažnija osoba na svetu. U početku su on i supruga sanjali o novom životu, o domu koji će zajedno izgraditi, a pomogli su im dobri ljudi iz raznih krajeva sveta. Međutim, umesto sreće, doživeo je najteži udarac. Jednog dana, vratio se kući i zatekao praznu kuću. Supruga je otišla, a iza sebe ostavila samo poruku koja mu je potpuno srušila svet. Ispostavilo se da je žena pobegla sa mužem njegove sestre, a sve to je isplanirano preko Fejsbuka. Ermin, iako duboko povređen, nije hteo da bude pun mržnje, već je odlučio da ide dalje, zbog svog sina i zbog sebe.
- Iako je suočen s ogromnom emocionalnom traumom, Ermin je nastavio da se bori. U borbi sa institucijama, Ermin je morao da se obrati centru za socijalni rad i policiji, kako bi pokušao rešiti pitanje razvoda. Njegova borba bila je duga i iscrpljujuća, jer su ga uputili na sud, a sud na advokate, čime je postupak postao još složeniji. Međutim, ono što je za Ermina najteže bilo, to je činjenica da je sada postao samohrani otac. Briga o svom osmogodišnjem sinu bila je njegov jedini prioritet. Zbog toga je morao napustiti sve poslove i posvetiti se potpuno detetu. Iako su mu uslovi života bili skromni i puni izazova, on nije tražio izgovore. Ermin je jednostavno nastavio borbu, jer je znao da mora biti uz svog sina.
Nažalost, život mu je priredio mnoge teške trenutke, ali uprkos svemu, on nije izgubio nadu. Iako je u stalnoj potrazi za boljim životom, Ermin nije izgubio veru u ljude i u Boga. Svestan je da je život pun iskušenja, ali on je odlučan u tome da će se boriti dok ne pronađe sreću. Iako prošlost nije bila blaga prema njemu, on ne gubi veru da će jednog dana pronaći srodnu dušu, ženu koja će ga voleti i koju će on voleti. Njegova snaga leži u veri, nadi, i ljubavi prema svom sinu.
Iako se život Ermina Husike iz Kaknja čini kao beskonačan niz nedaća, on nije osoba koja odustaje. Njegova hrabrost i upornost da se izbori sa životom, ma koliko on bio težak, pokrenule su lavinu podrške i divljenja. Njegova ispovest, iako tužna, inspiriše mnoge ljude. Podrška koju je dobio od javnosti pokazuje da postoje ljudi koji razumeju njegovu borbu i koji ga podržavaju. Kako jedna žena piše: „Kako je meni ovaj čovek divan… Toliko je inspirativan, da bi svakome trebalo biti uzor jednog muža i oca.“ Takve reči su dokaz da njegova priča nije prošla nezapaženo.
- U njegovoj borbi nije samo Ermin taj koji se bori za bolji život, već i ljudi iz njegovog okruženja. Ispod njegovih priča i snimaka nižu se poruke podrške koje mu daju snagu da izdrži. Mnogi su ga podržali u njegovoj borbi, verujući da će jednog dana pronaći sreću. Ermin Husika je živ dokaz da nikada ne treba odustati, čak i kada nam se čini da je život potpuno nepravedan. Iako mu je sudbina priredila mnoge teške trenutke, on je uvek imao snage da izdrži i nastavi dalje, zbog sebe i zbog svog sina.
