Doc. dr Ivana Petrović, kardiološkinja sa Instituta “Dedinje”, nedavno je dala detaljno objašnjenje o tome kako temperaturne oscilacije i promena vremenskih uslova utiču na naše zdravlje, posebno kada su u pitanju problemi sa krvnim pritiskom. U razgovoru za televiziju Pink, ona je objasnila razliku između niskog i visokog krvnog pritiska, kao i pristup lečenju ovih stanja, koji često mogu biti zanemareni, uprkos tome što uzrokuju mnoge neprijatnosti.
Uticaj vremenskih uslova na zdravlje
Prema rečima doc. dr Ivane Petrović, promene u atmosferi, poput temperaturnih oscilacija, vlažnosti, i Sunčevih zraka, mogu imati veliki uticaj na naše telesno stanje. Poznati američki klimatolog je jednom rekao da je atmosfera “okean vazduha” u kojem čovek živi na dnu. Na primer, ljudi često doživljavaju nizak krvni pritisak kao nešto što nije ozbiljno, a simptomi – poput umora, letargije i malaksalosti – mogu biti vrlo neprijatni i ometati svakodnevni život.
Doc. dr Petrović objašnjava kako se simptomi niskog krvnog pritiska mogu javiti ujutro, kada se osoba budi i oseća slabost i neraspoloženje, što može biti znak da je pritisak nizak. Iako mnogi ljudi smatraju da to nije ozbiljan problem, ona napominje da u određenim slučajevima, nizak pritisak može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju pažnju.
Različite vrste niskog krvnog pritiska
Dr. Petrović je dalje detaljno objasnila četiri glavne vrste niskog krvnog pritiska:
- Primarni niski pritisak
Ovo je najčešća vrsta niskog pritiska koja se javlja kod zdravih ljudi, a uzrok nije poznat. Osobe sa primarnim niskim pritiskom obično imaju simptome jedan do dva dana, a onda se stanje poboljšava. Ovaj oblik ne izaziva ozbiljne probleme i obično nije uzrokovan nekim bolešću. - Sekundarni niski pritisak
Ova vrsta pritiska javlja se kao posledica drugih bolesti, poput dijabetesa, bolesti štitne žlezde, anemije, infekcija, dehidratacije ili krvarenja. Sekundarni niski pritisak zahteva medicinsku intervenciju jer je povezan sa osnovnim zdravstvenim problemima. Pre nego što se krene sa lečenjem, bitno je isključiti ozbiljne organske probleme, kako bi se pristupilo odgovarajućem tretmanu. - Posturalna hipotenzija
Ova vrsta niskog pritiska nastaje kada osoba naglo ustane, usled čega može doći do vrtoglavice, nesvesnosti ili slabosti. Ovaj tip hipotenzije obično ne predstavlja veliki zdravstveni rizik, ali može izazvati nelagodnosti u svakodnevnom životu. - Postprandijalna hipotenzija
Ovaj oblik niskog pritiska nastaje nakon obilnog obroka. Pad krvnog pritiska se dešava kao reakcija organizma na proces varenja hrane, kada telo usmerava krv u probavni sistem, a to može uzrokovati pad pritiska i simptome kao što su slabost i vrtoglavica.
Lečenje niskog pritiska
Dr. Petrović naglašava da tretman niskog pritiska zavisi od tipa problema:
- Primarni niski pritisak se obično rešava uz pomoć promena u ishrani, povećanjem unosa tečnosti (posebno mineralne vode sa natrijumom), kao i obavezno redovnim snom i fizičkom aktivnošću. Osobe sa primarnim niskim pritiskom trebalo bi da se pobrinu da ne preskaču obroke, posebno doručak, jer to može pomoći u stabilizaciji pritiska.
- Sekundarni niski pritisak zahteva specifičan medicinski tretman koji zavisi od osnovnog uzroka, kao što su lekovi za dijabetes, hormonska terapija za bolesti štitne žlezde, ili lekovi za anemiju. Lečenje ovih problema obično podrazumeva trajnu medicinsku kontrolu.
Zaključak
Nizak krvni pritisak može delovati kao nevažan problem, ali kao što je istakla doc. dr Ivana Petrović, on može imati značajan uticaj na kvalitet života, pa je važno prepoznati simptome i tretirati ih na odgovarajući način. Uvek treba razmisliti o mogućim organskim problemima koji mogu biti uzrok niskog pritiska, i konsultovati se sa stručnjakom kako bi se izbegle ozbiljne zdravstvene komplikacije.
