Jedan trenutak nepažnje pretvorio se u priču o strahu, nadi i čudu koje je potreslo celo jedno planinsko područje.
- U udaljenom selu Gilib, visoko u dagestanskim planinama, gde su zime surove, a zajednica čvrsto povezana, dogodio se nestanak koji je ujedinio stotine ljudi i ostavio snažan trag u javnosti. Kako piše Kurir, priča o dvogodišnjem dečaku Kurbanu, koji je preživeo gotovo dva dana sam u ledenoj divljini, već na prvi pogled deluje nestvarno, gotovo filmski, ali svaki njen detalj svedoči o stvarnoj ljudskoj borbi i snazi zajedništva.
Porodica Hatibad i Ibrahima živela je skromno, ali složno. Imali su dve ćerke i sina koji je bio njihova najveća radost, dete koje su dugo priželjkivali. Selo Gilib broji svega nekoliko stotina stanovnika, a život u njemu podrazumeva surovu prirodu, stalni sneg tokom hladnijih meseci i osećaj da su svi upućeni jedni na druge. Upravo u takvom okruženju dogodio se nestanak koji je u trenutku prekinuo svakodnevicu. Tog dana, dok je otac bio odsutan zbog posla, majka je obavljala uobičajene kućne i seoske obaveze, verujući da će se za nekoliko trenutaka vratiti. Kada se vratila u kuću, njenog dvogodišnjeg sina nije bilo.
- Panika je nastupila gotovo odmah. U prvom trenutku, majka je pokušala sama da pronađe dete, obilazeći kuću i okolne objekte. U pomoć su ubrzo pritekli rođaci i komšije, a zatim i celo selo. Prema navodima koje prenosi Blic, ljudi su ostavljali sve obaveze i izlazili napolje, pretražujući svaki pedalj prostora, nadajući se da će se dete pojaviti iza neke ograde ili u nekom od dvorišta. Međutim, vreme je prolazilo, a od Kurbana nije bilo ni traga ni glasa.
Kako su sati odmicali, strah je rastao. Temperatura se spuštala i do minus petnaest stepeni, a vetar je dodatno pojačavao osećaj hladnoće. Meštani su znali da planina ne prašta greške, naročito kada je u pitanju malo dete obučeno u laganu odeću. Policija je ubrzo obaveštena, a u potragu su uključene i specijalne jedinice sa psima tragačima. Istražitelji su morali da razmotre sve mogućnosti, uključujući i one najteže, što je dodatno opterećivalo porodicu.
- Noć je donela novu dozu očaja. U mraku, po snegu i neravnom terenu, potraga je bila izuzetno teška. U jednom trenutku počele su da kruže i najcrnje pretpostavke, uključujući mogućnost da su u blizini bili divlji vukovi, koji povremeno silaze ka selima. Majka, slomljena brigom, gotovo je izgubila nadu, nesvesno govoreći o svom sinu u prošlom vremenu. Ipak, ljudi nisu odustajali. Dobrovoljci su pristizali i iz susednih mesta, vođeni isključivo željom da pomognu.
Drugi dan potrage započeo je s minimalnim optimizmom. Većina je verovala da dete nije moglo preživeti noć na otvorenom, bez hrane i vode. Jedna od glavnih teorija bila je da je dete možda palo u planinsku reku, koja deli selo na dva dela. Led na vodi predstavljao je dodatnu opasnost, pa je angažovana i teška mehanizacija kako bi se proverila ta mogućnost. Otac je stajao pored reke, prateći svaki pokret, nadajući se da će pronaći makar odgovor, ako već ne i čudo.
- U tim trenucima, u potragu se uključuju i specijalizovani volonterski timovi, sa iskustvom u sličnim situacijama. Psi tragači menjaju se prema fazama potrage, a fokus se pomera ka planinskim obroncima. Kako navodi Telegraf, upravo tada dolazi do preokreta koji niko nije očekivao. Jedan od meštana uočava male otiske stopala u snegu. Tragovi su vodili ka stenovitom delu planine, daleko od sela, gde je teren izuzetno nepristupačan.
Prateći tragove, grupa ljudi ugledala je dete kako nepomično sedi iza stene, sklupčano i ukočeno. Prizor je bio potresan i srceparajući. U prvi mah, svi su pomislili na najgore. Međutim, kada su mu se približili, primetili su da diše. Taj trenutak pretvorio je očaj u nevericu i suze radosnice. Dete je odmah umotano u odeću i preneto do vozila, kako bi se što pre zagrejalo i prevezlo u selo.
- Vest da je dete pronađeno živo munjevito se proširila. Ljudi nisu mogli da poveruju da je dvogodišnjak, u laganoj odeći, uspeo da preživi gotovo dva dana na temperaturama ispod nule. Roditelji su ga dočekali u suzama, grleći ga kao da ga ponovo rađaju. Nedugo zatim, helikopter je prevezao dete u bolnicu, gde su lekari ustanovili da ima blaže promrzline, ali da nema ozbiljnih povreda. Bio je iscrpljen i gladan, ali svestan i stabilan.
Ova priča ostavila je dubok utisak na sve koji su je pratili. Ona govori o snazi roditeljske ljubavi, solidarnosti zajednice i neverovatnoj izdržljivosti jednog malog deteta. Kako su istakli i Kurir i Blic u svojim izveštajima, zahvalnost porodice upućena je svakom čoveku koji je učestvovao u potrazi, bez obzira na to da li je satima hodao po snegu ili pružao podršku rečima. U vremenu kada se često govori o podelama, ova priča ostaje snažan podsetnik da se u najtežim trenucima ljudi mogu ujediniti oko najvažnijeg – spasavanja jednog života
