Postoji čest nesporazum da povišen nivo šećera u krvi predstavlja pretnju isključivo osobama s dijabetesom. Međutim, to nije tačno. Visok nivo šećera u krvi može uticati na bilo koga, bez obzira na njihovu svest, potencijalno prouzrokujući oštećenja nerva, krvnih sudova i unutarnjih organa. Od izuzetne je važnosti prepoznati indikatore i proaktivno se baviti njima kako bi se izbegle komplikacije koje mogu proizaći iz stalno povišenog nivoa šećera u krvi. Organi postaju obloženi masnoćama: Fruktoza, koja je sastavni deo šećera, ima sposobnost podsticanja jetre da poveća efikasnost skladištenja masti, često u neobičnim područjima. Tokom vremena, ovi depoi masnog tkiva nagomilavaju se oko jetre, što dovodi do pojave bolesti jetre, stanja koje je bilo retko pre 1980-ih. Kao što je poznato, konzumiranje dodatnih 150 kalorija dnevno iz šećera povezano je s 1,1 posto većom verovatnoćom razvoja dijabetesa, dok je učestalo mokrenje značajan simptom dijabetesa koji se takođe može javiti.
Poremećaj kolesterola: Osobe koje nemaju visok holesterol, dijabetes ili pretilost, ali konzumiraju prekomerne količine šećera, suočavaju se s značajnim povećanjem opasnih triglicerida i nepovoljnim nivoima holesterola, uz istovremeni pad korisnog holesterola (HDL). Višak šećera podstiče jetru da proizvodi veće količine nezdravog holesterola, ometajući sposobnost tela da ga eliminiše. Negativan uticaj na zdravlje srca: Postoji snažna povezanost između dijabetesa i bolesti srca. Osobe sa dijabetesom tipa 2 suočavaju se s povećanim rizikom od srčanih udara i moždanih udara, oba predstavljaju glavne uzročnike smrtnosti u ovoj populaciji, čineći impresivnih 65 posto svih smrtnih slučajeva. Krvni pritisak: Prekomerna proizvodnja insulina može imati štetne efekte kako na vaskularni sistem, tako i na arterije. Prolongirani periodi povišenih nivoa insulina podstiču brz rast mišićnih ćelija koje obavijaju krvne sudove, što na kraju dovodi do stvrdnjavanja zidova arterija.
Ovo stvrdnjavanje povećava rizik od razvoja hipertenzije. Dijabetes tipa 3 zbog određenih uzroka: Neuropatologinja Suzan de la Monte sa Univerziteta Brown, zajedno sa svojim istraživačkim timom, skovala je termin “dijabetes tipa 3” nakon prvobitnog otkrića veze između inzulinske rezistencije, masne ishrane i Alzheimerove bolesti. Njihova saznanja ukazuju na to da se Alzheimerova bolest može klasifikovati kao metabolički poremećaj koji smanjuje sposobnost mozga da proizvodi energiju i efikasno koristi glukozu. Jedna od posledica je sklonost prekomernom konzumiranju hrane. Redovno uzimanje značajnih količina šećera ima potencijal da naruši komunikaciju signala u mozgu koji prenose osećaj sitosti. Namena leptina, hormona odgovornog za signalizaciju sitosti, je poremećena jer kontinuirani unos fruktoze iz šećera produžava osećaj gladi.
