Znaš kako kažu – možeš da bežiš, ali ne možeš da se sakriješ zauvek. A tek kad misliš da si zaboravljen, pojavi se neka sitnica, nešto što voliš više nego oprez – i sve ispliva. Tako je i Danijelu Klet, jednu od najtraženijih žena u Nemačkoj, nakon više od 30 godina bekstva, odala ljubav prema plesu i bezbrižni osmesi na Facebooku.
Bila je deo Rotte Armee Fraktion (RAF) – levičarske terorističke organizacije poznate po atentatima, otmicama i bombaškim napadima u Zapadnoj Nemačkoj tokom 1970-ih i 1980-ih. Danijela je pripadala trećoj generaciji ove grupe, koja se formalno raspala 1998. godine. Tada je sa još dvojicom saučesnika – Burkhardom Garvegom i Ernst-Folkerom Štaubom – otišla u ilegalu.
Više od 30 godina u bekstvu
Za to vreme, Kletova je uspela da živi gotovo neprimetno u samom srcu Berlina, koristeći čak 20 lažnih identiteta. Putovala je širom sveta – Portugal, Brazil, Južna Afrika, Mozambik, bez osiguranja, bez bankovnog računa, ali s lažnim pasošima. Predstavljala se kao Klaudija, vodila kapuera plesnu grupu, učestvovala na manifestacijama i nastupala na ulicama.
Komšije su je opisivale kao povučeniju, ali ljubaznu ženu, koja je deci držala besplatne časove matematike i nemačkog, i često pomagala ljudima iz komšiluka u papirologiji.
Kako je uhvaćena?
Iako je godinama izbegavala policiju, na kraju su je otkrile – fotografije s plesnih festivala. Na jednoj slici sa Karnevala kultura iz 2011. godine, njen osmeh i lik bili su dovoljno jasni da istraživači iz Bellingcata putem softvera za prepoznavanje lica identifikuju ko je zapravo Klaudija.
Nekoliko meseci kasnije, 26. februara 2024. godine, policija joj je pokucala na vrata stana u Sebastijanštrase u Berlinu. Pronašli su 239.000 evra u gotovini, 1,2 kg zlata, kalašnjikov, oružje, perike i mape sa označenim planovima za pljačku. Identifikovana je preko otisaka prstiju.
Optužbe i suđenje
Tužilaštvo je tereti za pokušaj ubistva i pljačku, u vezi sa nizom oružanih napada na banke i oklopna vozila od 1999. do 2016. godine. U gotovo svim slučajevima bila je vozač vozila za bekstvo, dok su njena dva saučesnika pretila oružjem i odnela ukupno preko 2,7 miliona evra. U jednoj pljački je čak i pucano, ali niko nije povređen.
I dok su Garveg i Štaub i dalje u bekstvu – za njih je ponuđena nagrada od 150.000 evra – Danijela sedi u zatvoru kod Bremena i čeka presudu.
U jednom javnom pismu iz zatvora, branila je sebe i svoje drugove:
“Nikada nismo želeli da ubijamo za novac. Borili smo se za svet bez pohlepe i eksploatacije.”
Ali činjenice i dokazi govore drugačije – pronađeni arsenal, planovi i veliki iznosi gotovine govore da je život u ilegali bio dobro organizovan i finansiran.
Život u senci, ali ne bez tragova
Danijela Klet je rođena u Karlsrueu, odrasla u porodici zubarice i putujućeg prodavca. U politiku je ušla mlada, preko levičarskih omladinskih pokreta 1970-ih. Tu je, veruje se, i upoznala svoje saučesnike. Sa Garvegom je jedno vreme bila i u vezi. Kasnije se u Berlinu vezala za Brazilca Raula, s kojim je godinama delila život i stan.
Bez zdravstvenog osiguranja, računa i identiteta, živela je skromno, ali slobodno, sve do trenutka kad su je konfete s jedne plesne parade izdale.
Na kraju, ova priča je podsetnik da život, ma koliko dugo pokušavali da ga vodimo po svom, uvek ima način da istinu izvuče na videlo. A kad čovek pravi izbore koji uključuju oružje, bekstvo i lažne identitete, jednom mora da se suoči sa sobom – i zakonom.
Ako želiš, mogu ti sastaviti i kratak pregled za društvene mreže ili naslov u formi „true crime“ stila – samo reci!
