Danas Pravoslavna crkva i njeni vernici širom sveta proslavljaju jedan od najznačajnijih svetaca – Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u srcima vernih, ne samo zbog istorijskog i duhovnog značaja, već i zbog dubokog ličnog odnosa koji mnogi osećaju prema ovom svecu, poznatom po svojoj čudotvornoj moći i milosti.
- Rođen kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, Sveti Vasilije još kao dečak pokazivao je duboku duhovnost. Sa samo dvanaest godina upućen je u manastir Zavala, gde mu je stric Serafim bio iguman. Tamo je primio monaški čin, posle čega je započeo svešteničku službu u svom rodnom kraju. Kasnije je postao episkop zahumski, a tokom svog života službovao je u mnogim mestima: od Mostara do Pljevalja, Herceg Novog, Morače, Ogonošta i Bjelopavlića.
Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti počivaju u manastiru Ostrog, jednom od najvećih svetilišta pravoslavlja, smeštenom visoko u steni planine Ostroške grede, iznad Nikšića u Crnoj Gori. Vernici dolaze iz svih krajeva sveta, tražeći utehu, ozdravljenje, mir i veru. Njegov grob i mošti smatraju se čudotvornim, a iskustva hiljada ljudi koji su osetili njegovu pomoć zapisivana su i čuvana u manastiru, te često pretočena u zbirke svedočenja.
- Postoji verovanje da je Sveti Vasilije tokom svog života, ali i nakon smrti, spasavao živote i činio čuda. Jedna od poznatijih priča govori o bebi koja je, prema legendi, ispala iz kolevke s visine od 900 metara, s vrha Gornjeg manastira – i pronađena živa, zdrava i nasmejana u podnožju planine.
Još jedno svedočanstvo vere i božije zaštite vezano je za požare koji su zahvatili planinu Ostrošku, a koji su, uprkos blizini, zaobišli i Gornji i Donji manastir. Takođe, tokom Drugog svetskog rata, bomba je pala iznad manastira, ali nikada nije eksplodirala, što se i danas tumači kao znak božanske intervencije.
- Posebnu pažnju vernika privlači i ruka Svetog Vasilija, koja se povremeno izlaže da bi je ljudi celivali. Mnogi svedoče da izgleda neuobičajeno živo, kao da pripada osobi koja je još uvek među nama. Interesantno je i verovanje da grešnicima svetac povremeno izmakne ruku, ne dozvoljavajući im da je poljube, što se tumači kao poziv na pokajanje i duhovnu obnovu.
Običaj je da se prilikom posete manastiru ponese flaša ulja, koje monasi osveštavaju tokom službi, a zatim dele vernicima kao lekoviti dar. Takođe, tradicionalno se nosi par vunenih čarapa, koje se, kako predanje kaže, menjaju svakog dana jer svetac noću ustaje i hoda, pa su mu čarape uvek pocepane.
- Na ovaj dan ne sprovode se nikakvi paganski rituali, već se od vernika traži samo iskrena molitva. Veruje se da svaka želja izrečena iz dubine srca može biti uslišena. Posećivanje crkve, paljenje sveće i obraćanje svecu u molitvi glavni su načini obeležavanja praznika.U Bosni postoji staro verovanje da devojke, pre zore na dan Svetog Vasilija, treba da bace svoju cipelu napolje. Ako cipela padne ka putu, veruje se da će se devojka uskoro udati. S druge strane, ovaj dan je i duhovni ispit – savetuje se da se izbegnu svađe i nesuglasice, naročito sa bliskim osobama, jer se veruje da bi takav dan mogao “zatrovati” celu godinu.
Ako je oblačno ili pada sneg na praznik Svetog Vasilija, narod kaže da će godina biti plodna i rodna, što dodatno povezuje ovaj dan sa prirodom i ciklusima plodnosti.Sveti Vasilije Ostroški nije samo svetac iz prošlosti – on je živi deo svakodnevnog duhovnog života pravoslavnih vernika. Njegov dan obeležava se s poštovanjem, verom i zahvalnošću, uz nadu da će njegova čuda i dalje obasjavati puteve onima koji traže nadu, utehu i isceljenje.
Ako želiš, mogu ti napraviti i verziju ovog teksta u PDF-u, infografiku s ključnim informacijama ili prilagodbu za društvene mreže. Želiš li nešto od toga?
