Sveti Sava, jedan od najvažnijih srpskih svetaca, slavi se danas, 27. januara, kao zaštitnik škole, učitelja i đaka. Ovaj dan je poseban ne samo zbog njegove izuzetne uloge u istoriji Srpske pravoslavne crkve, već i zbog tradicija i običaja koji su se razvijali tokom vekova, a koji su duboko ukorenjeni u srpskom narodu.
- Sveti Sava je rođen 1169. godine u Rasu kao najmlađe dete srpskog župana Stefana Nemanje. Ime koje je dobio pri rođenju bilo je Rastko, a vaspitavali su ga najbolji učitelji iz Soluna, Dubrovnika, Venecije i Carigrada. Rastko je bio izuzetno bistro i veselo dete, koje je brzo naučilo da čita i piše. Međutim, u svetu koji mu je bio predodređen, on nije tražio bogatstvo i vlast, već je više bio zaokupljen duhovnim životom. Inspiraciju je pronalazio u motivima svetih žitija, a kroz razgovore sa svetogorskim monasima odlučuje da napusti svetovni život i postane monah. On je postao monah Sava, a njegova odluka da se posveti monaškom životu bila je ključna za njegovu dalju misiju i uticaj na srpsku crkvu i narod.
Jedan od najvećih doprinosa Svetog Save bio je njegov rad na stvaranju Srpske pravoslavne crkve. On je postigao autokefalnost crkve 1219. godine, što je omogućilo Srbiji da ima svoju nezavisnu crkvu, bez uticaja stranih crkvenih vlasti. Takođe, Sava je osnovao prvu školu srpske pismenosti u manastiru Studenici, što je postavilo temelje obrazovanja i prosvetiteljstva u srpskoj tradiciji.
Običaji vezani za Svetog Savu duboko su ukorenjeni u svakodnevnom životu srpskog naroda. Na ovaj dan, veruje se da na Svetog Savu ne treba nositi crvenu boju, jer se verovalo da privlači vukove, koji su mogli napasti stoku. Ovaj običaj potiče iz starih vremena, kada su seljaci verovali da boja krvi može privući opasne životinje. Takođe, veruje se da na ovaj dan ne treba oštriti noževe, britve i druge alate, jer bi to moglo dovesti do nesreće. Ovaj običaj je povezan sa zaštitom stoke, jer su seljaci želeli da vukovima čeljusti ostanu sklopljene i da im stoka bude sigurna.
- Postoji i verovanje da ako na Svetog Savu grmi, to je loš znak i da će se nešto negativno desiti. Udari groma u zimsko vreme su retki, pa su se smatrali znakovima nečega lošeg. Međutim, ako je dan sunčan, veruje se da to donosi blagostanje i sreću za celu godinu.
Na Svetog Savu postoje i posebna pravila u vezi sa kućnim poslovima. Iako je ovo crveno slovo u kalendaru, dan se smatra pogodnim za obavljanje svih bitnih kućnih poslova. Žene su slobodne da obavljaju kućne poslove i čak je poželjno obaviti veliko spremanje. Ovo se povezuje sa starim običajem da stoka na ovaj dan bude puštena na ispašu, a domaćin treba da iskoristi dan za obavljanje važnih poslova.
Takođe, postoji verovanje da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, kao što je nova pesma, jer se smatra da će u suprotnom biti lenja i neće napredovati tokom godine. Ovo podseća na značaj obrazovanja i prosvetiteljstva koje je Sveti Sava nosio sa sobom i koje je ostavio kao trajnu vrednost u srpskoj kulturi.
- Sveti Sava nije bio samo vladar i svetitelj, već i simbol obrazovanja i napretka, te se na njegov dan posebno slavi obrazovni rad, učitelji i đaci, a običaji vezani za ovaj dan podsećaju na važno nasleđe koje nam je ostavio.
