Danas se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i među vernicima sa posebnim poštovanjem obeležava dan posvećen Svetom apostolu Judi, jednom od dvanaestorice Hristovih učenika. Iako njegovo ime često izaziva zabunu, jer se poklapa s imenom izdajnika, on nije Juda Iskariotski koji je izdao Isusa.
- Ovaj Juda je poznat i pod imenima Levije i Tadej, a njegova uloga u širenju hrišćanske vere bila je izuzetna.Rođen je u plemenu Davidovom i Solomonovom, što ga povezuje sa starozavetnom kraljevskom lozom. Njegova majka zvala se Salomija, a otac Josif, koji je kasnije bio obručnik Presvete Djeve Marije, što znači da je Juda bio u srodstvu sa Isusom Hristom. Imao je još trojicu braće, od kojih je najpoznatiji Jakov, kasnije nazvan “bratom Božjim”, jer je od srca i bez dvoumljenja darovao deo svog nasledstva Gospodu.
Sam Juda je, zbog svog ranijeg života, ispunjenog sumnjama, zavišću i duhovnim lutanjima, smatrao sebe nedostojnim da se naziva Hristovim bratom, te je radije isticao da je “brat Jakovljev”. Taj njegov osećaj skromnosti i pokajanja govori mnogo o njegovoj duhovnoj dubini i iskrenosti.
- Njegova vera u Hrista bila je snažna i neugasiva. Goreo je od želje da svet upozna istinu i veruje u Gospoda kako bi svi ljudi mogli da zadobiju spasenje. Posle Vaznesenja Isusa Hrista, Juda je krenuo u svet da propoveda Jevanđelje. Njegovo misionarsko delo obuhvatalo je široko područje – Judeju, Galileju, Samariju, Idumeju, ali i udaljenije krajeve poput Arabije, Sirije, Mesopotamije, pa čak i Persije, što svedoči o ogromnoj predanosti i naporu koje je uložio u širenje vere.
U svojim apostolskim putovanjima, Juda je pretrpeo mnoge teškoće. Trpeo je progonstva, glad, nasilje, ali nije odustajao. Njegova borba nije bila samo fizička, već i duhovna – vodio je narod iz tame idolopoklonstva u svetlost Hristove nauke. U jednom trenutku došao je i u Araratsku oblast, gde je uspeo da mnoge obrati pravoj veri, odvodeći ih sa puteva zablude i lažnih bogova.
- Kao i mnogi drugi apostoli, ni Juda nije bio pošteđen mučeništva. Vlasti tog vremena su sa nemilosrdnom surovošću progonile sve koji su širili hrišćansku veru. I Juda je uhapšen, dugo i brutalno mučen, ali je ostao dosledan. Njegova poslednja borba završila se mučeničkom smrću – bio je razapet na krst, a zatim izrešetan strelama. Tako je svoj zemaljski život završio u znaku vere, ostavivši za sobom primer dubokog predanja i žrtve.
Njegova sveta uspomena vekovima se poštuje, a vernici mu se obraćaju u molitvi sa velikim poverenjem. Smatra se da molitva upućena Svetom Judi može doneti čuda, posebno u trenucima nesreće, tuge ili kada je čovek pod velikim teretom. Taj duhovni oslonac naročito je važan za one koji osećaju da su daleko od Božje blizine – jer Juda, koji je i sam kroz život prošao put pokajanja, razume ljudsku slabost.
- Na današnji dan, običaj nalaže da se izgovori posebna molitva ovom svetitelju, u kojoj se ističe njegova bliskost sa Hristom i snaga njegove vere. Veruje se da ova molitva ima posebnu moć, jer dolazi iz srca svetitelja koji je video Isusa, živeo uz Njega, i bio svedok Njegovih čuda.
Molitvene reči glase:
„Videći te kao Hristovog rođaka, o Judo, i kao hrabrog mučenika, svešteno te hvalimo, jer si obmane demonske razorio i veru sačuvao: Zato danas svesvetu uspomenu tvoju praznujemo i oproštaj grehova tvojim molitvama zadobijamo.“
- U ovom kratkom stihu sadržana je cela suština njegovog života – vera, borba, žrtva i duhovna pobeda. Juda nije bio bezgrešan, ali je u svom pokajanju i posvećenosti dostigao svetost. Zato se danas, u crkvama i domovima vernika, sa poštovanjem pominje njegovo ime, sa nadom da će njegova molitva biti most između neba i onih koji traže svetlost u danima tame.
