Danas Pravoslavna crkva slavi velikog proroka Svetog Jerimiju i kao što znamo postoje običaji koje srpki narod mora ispoštovat kako nebi navukli jad i bijedu na svoj dom. U današnjem članku vam donossimo nekoloiko savjeta šta bi trebalo na ovaj praznik poštovat.
- Sveti prorok Jeremija bio je jedna od najvažnijih figura duhovne prošlosti, čije se nasleđe proteže daleko izvan granica njegove epohe. Rođen otprilike šest vekova pre Hrista, još kao mladić počeo je da izražava svoje proročke darove, zbog čega je brzo postao prepoznat među narodom, ali i nepoželjan u očima tadašnjih vlastodržaca. Sa svega petnaest godina, Jeremija je već nosio težinu vizija i poruka koje su mnogi smatrali uznemirujućim, jer nisu štedele nikoga – ni vladare, ni običan svet.
Njegove poruke bile su jasne, duboke i direktne, često usmerene protiv nepravde i pokvarenosti društva. Zbog toga je više puta bio proganjan, zatvaran i marginalizovan, ali to ga nije zaustavilo u njegovoj misiji. Bez obzira na opasnosti koje su ga pratile, nastavio je da širi ono što je smatrao istinom. Mnogi su ga, uprkos osudama, smatrali autentičnim glasnikom božje volje, i u njemu pronalazili utehu i nadu u teškim vremenima.
- Njegovo sećanje sačuvano je i kroz narodna verovanja i običaje, posebno u pojedinim delovima Srbije, gde se i danas čuva živo poštovanje prema ovom proroku. Jedan od najpoznatijih običaja vezan je za verovanje da Jeremija štiti ljude od otrovnih zmija. U vreme kada se obeležava njegov dan, u proleće, u mnogim domaćinstvima izvodi se poseban ritual sa ciljem da se zmije otjeraju iz okoline i spreče da se pojave tokom leta.
Prema tradiciji, jedan član domaćinstva treba rano ujutru da izađe napolje sa tiganjem, lupa po njemu i izgovara specifičnu bajalicu:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.”
Veruje se da dokle god se čuje buka i reči ove bajalice, zmije neće smeti da se približe tom području.
- Pored ovog rituala, na Jeremijin dan važe i određena pravila i zabrane koje su deo narodne predostrožnosti. Tako se, prema verovanju, ne sme otvarati britva, jer bi to moglo da izazove „najezdu zmija“ koja bi pratila onoga ko prekrši ovo pravilo tokom cele godine. Takođe se savetuje da se ne šije, ne vezuje konac, niti koristi igla, jer te aktivnosti simbolično mogu privući prisustvo zmija. U pojedinim krajevima veruje se da čak i češalj treba izbegavati tog dana, jer se kroz taj čin može izazvati nevolja.
Još jedan zanimljiv detalj vezan je za odeću i obuću – veruje se da odvezane pertle ili konci koji vuku po zemlji mogu simbolično dozvati zmije. Zbog toga se na Jeremijin dan obraća pažnja da ništa ne ostane olabavljeno ili da se ne vuče po tlu, kako bi se izbegla „zla kob gmizavaca“.
- Iako u savremenom društvu mnogi više ne poznaju detalje o ovom proroku, u seoskim i tradicionalnim sredinama običaji vezani za Jeremiju i dalje se poštuju. Oni se prenose sa kolena na koleno, kao deo kulturne i duhovne baštine. Ime Svetog Jeremije i dalje živi kroz priče, rituale i narodnu simboliku, kao podsetnik na vreme kada je vera imala snagu da oblikuje svakodnevicu.
Prema jednom starom predanju, čak je i Aleksandar Veliki izrazio poštovanje prema proroku Jeremiji. Veruje se da je tokom jednog od svojih pohoda posetio njegov grob, nakon čega su mošti proroka prenesene u Aleksandriju. Ovaj čin još jednom potvrđuje koliki je uticaj Jeremija imao, ne samo među svojim narodom, već i u širem istorijskom i religijskom kontekstu.
- Njegova životna priča, ispunjena proročanstvima, otporom, verom i progonima, ostaje snažan simbol onoga što znači govoriti istinu čak i kada je teško. On nas podseća da duhovna snaga i unutrašnje uverenje mogu nadjačati svaku prepreku, i da svetlo pravde i mudrosti nikada ne može biti potpuno ugašeno.
