U današnjem članku vam pišemo na temu da li treba poljubiti voljenu osobu nakon smrti. Gubitak bliske osobe jedan je od najtežih trenutaka u životu, a mnogi ljudi instinktivno traže način da se oproste, često kroz fizički kontakt poput poslednjeg poljupca.
- Iako taj gest deluje prirodno i emotivno značajno, važno je razumeti da postoji i zdravstveni aspekt koji mnogi ne uzimaju u obzir u tim trenucima tuge.
Kada se suočavamo sa smrću, prirodno je da želimo što bliže kontaktirati s preminulom osobom, bilo da je to držanje ruke, milovanje lica ili slanje poslednjeg poljupca. Međutim, postavlja se pitanje da li takav fizički kontakt može biti rizičan. Mnogi ljudi veruju da tijelo nakon smrti više ne nosi nikakve opasnosti, jer je život prestao. To mišljenje, iako emocionalno razumljivo, nije u potpunosti tačno. Naime, iako organi prestaju funkcionisati, mikroorganizmi, bakterije i virusi mogu ostati na koži ili u tjelesnim tečnostima i predstavljati potencijalni zdravstveni rizik. Rizik zavisi od uzroka smrti, stanja u kojem se telo nalazi, ali i od dužine vremena koje je prošlo od smrti. Iako kratki kontakt sa preminulom osobom često ne izaziva ozbiljne posledice, važno je biti svestan mogućnosti kontaminacije.
- Drugi često prisutni mit je da je dodir siguran ako osoba nije preminula od zarazne bolesti. Međutim, odmah nakon smrti, biološke promene u telu počinju brzo. Bakterije koje su bile prisutne u organizmu mogu se brzo razmnožavati, a dodir sa ustima, nosom, očima ili otvorenim ranama može povećati mogućnost prenosa tih mikroorganizama. Zdravstvene ustanove i pogrebne službe primenjuju stroge higijenske mere iz tih razloga, iako se porodicama to ponekad može činiti kao hladnoća i neosetljivost. U nekim slučajevima, čak i kratki poljubac, iako simboličan i emotivan, može nositi određeni rizik, naročito za osobe sa oslabljenim imunitetom, starije ljude i decu.
Mnogi veruju da pogrebne službe potpuno eliminišu rizik od kontaminacije, ali to nije uvek slučaj. Iako pogrebni radnici preduzimaju niz higijenskih mjera kako bi telo pripremili na dostojanstven način, balzamovanje se ne primenjuje u svim slučajevima, a čak i kada se primeni, rizik od prenosa mikroorganizama se ne eliminiše u potpunosti. Zbog toga, porodicama se često savetuje da ograniče blizak fizički kontakt sa preminulima, kako bi izbegli potencijalne zdravstvene probleme.
- Psiholozi ističu da proces tugovanja nije zavisan od jednog rituala. Iako mnogi veruju da je fizički dodir nužan za “pravi” oproštaj, to nije jedini način da se iskaže tuga i poštovanje prema preminuloj osobi. Svaka osoba ima svoj način kako da se nosi sa gubitkom – neki biraju tišinu, molitvu, razgovor sa preminulima ili jednostavno prisustvo uz telo. Dodir može biti emotivno značajan za neke, ali to ne znači da izostanak fizičkog kontakta znači manju ljubav ili slabiji oproštaj.
Alternativne metode oproštaja, kao što su držanje ruke, dodirivanje kose ili odjeće, izgovaranje oproštajnih reči ili tišina, mogu pružiti isti emotivni efekat, a ujedno i zaštitu od potencijalnih zdravstvenih rizika. Zdravstveni radnici često sarađuju sa porodicama kako bi omogućili siguran i dostojanstven oproštaj, uz jasno objašnjenje svih potencijalnih rizika. Razumevanje medicinskih činjenica može pomoći da se donesu informisane odluke koje ne ugrožavaju ni fizičko ni emocionalno zdravlje.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, takvi postupci žalovanja često se ne razmatraju u kontekstu zdravlja, već isključivo kroz emocionalnu prizmu. No, saveti stručnjaka i medicinskih radnika pokazuju da je važno balansirati između emotivnog oproštaja i zaštite zdravlja, a to je posebno važno kada je reč o starijim osobama ili onima sa oslabljenim imunitetom. Neka nas emocionalna iskustva ne ometaju u tome da donosimo racionalne odluke koje štite naše zdravlje, naročito u trenucima tuge i gubitka.
