Navršava se pola godine otkako je preminuo legendarni Saša Popović, čovek koji je svojim radom i harizmom oblikovao muzičku scenu regiona. Njegov odlazak ostavio je prazninu koju vreme ne može ispuniti, a bol porodice i dalje je jednako snažna.
- U subotu će na Novom groblju biti održan pomen, prilika da se još jednom okupe svi koji su ga voleli i poštovali i da odaju počast čoveku koji je bio sinonim za jednu eru zabavne muzike.
Udovica Suzana, njihova deca Aleksandra i Danijel, kao i snaha Tijana, u čitulji su napisali reči koje diraju do suza. „Prošlo je pola godine otkako nisi s nama, a svaki dan bez tebe je tiši, prazniji i teži. Vreme ne leči, samo nas podseća na to koliko nam nedostaješ. Jer nisi bio samo deo našeg života, bio si njegovo srce. Tvoj odlazak ništa nije izbrisao, tvoje prisustvo uz nas je večno. Zauvek neutešni – supruga Suzana, ćerka Aleksandra, sin Danijel i snaha Tijana“, stoji u emotivnom oproštaju porodice.
- Haljina tuge i sećanja obavija porodicu koja se svakodnevno bori s gubitkom. Za Suzanu Popović, život bez supruga s kojim je delila decenije zajedničkog puta donosi izazove koje samo najbliži mogu razumeti. Uprkos svemu, ona nastoji da sačuva uspomene i nastavi dalje, no priznaje da vreme ne briše bol, već ga samo iznova podseća na ono što je izgubljeno. Porodica ostaje neraskidivo vezana za Sašino ime i delo, neprestano naglašavajući da njegova prisutnost i dalje traje, iako ga fizički nema.
Uz emotivnu prazninu, do javnosti su dospele i priče o imovini koju je Popović ostavio iza sebe. Njihov dugogodišnji kum Dejan Ćirković Ćira otkrio je da su dva luksuzna apartmana u Opatiji, koja su bila u vlasništvu Popovića, nakon njegove smrti prodata jednom kupcu iz Beograda. „Nije istina da je Suzana boravila u Opatiji nakon Sašine smrti. Oba stana su prodata, a Suzana je sve stvari prenela u Beograd“, objasnio je Ćira, stavljajući tačku na glasine koje su kružile u javnosti.
- Ova činjenica pokazuje da porodica, uprkos emotivnom gubitku, nastoji da reši i praktične stvari koje su deo svakodnevnog života. Time šalju i poruku da je najvažnije očuvati ono što je nematerijalno – uspomenu i ljubav – dok materijalne stvari prolaze iz ruku u ruke.
Popovićev odlazak i dalje je tema o kojoj se govori sa velikim poštovanjem. Bio je stub Grand produkcije i lice bez kog je teško zamisliti popularno takmičenje „Zvezde Granda“. Njegov rad preoblikovao je domaću estradu, pružajući šansu stotinama mladih pevača da izgrade svoje karijere. Upravo zbog toga, pomen koji se održava šest meseci nakon njegove smrti nije samo privatna stvar porodice, već i trenutak u kojem se cela estrada podseća koliko im je Popović značio.
- Kroz godine, Saša Popović je ostavio snažan pečat – ne samo kao menadžer i producent, već i kao čovek vedrog duha. Njegova sposobnost da prepozna talenat, ali i da publici donese zabavu na način koji niko pre njega nije uspeo, učinila ga je jedinstvenim. Zbog toga ga danas jednako žale i kolege i publika.
Mediji podsećaju da je i ranije, dok je bio živ, govorio da su mu porodica i mir u domu bili oslonac bez kog ne bi mogao da vodi toliko dinamičan posao. Njegova supruga Suzana često je stajala iza njega, pružajući mu stabilnost i snagu. Zato i njen današnji bol dobija dodatnu težinu – izgubila je partnera, prijatelja i oslonac.
- Poruke podrške stižu i dalje, ne samo od publike već i od kolega. Mnogi ističu da se estradna scena nikada neće naviknuti na njegov izostanak, jer je Popović bio više od muzičkog producenta – bio je simbol jedne epohe. „On nije bio samo deo života, bio je njegovo srce“, stoji u rečima porodice koje najbolje oslikavaju dubinu praznine.
Šest meseci nakon odlaska, ostaje činjenica da vreme ne briše sećanja, već ih samo čini bolnijim jer podseća na ono što nedostaje. Porodica Popović i dalje nastavlja da živi sa uspomenama, čuvajući u srcima sliku čoveka koji je bio njihov centar. Javnost, s druge strane, čuva uspomenu na legendu koja je obeležila domaću muziku i televiziju.
- Zaključno, pomen na Novom groblju biće više od formalnosti – to je prilika da se još jednom oda počast čoveku koji je umeo da ujedini scenu, publiku i umetnike. Iako Saše Popovića više nema, njegovo ime i delo ostaju urezani u kolektivno sećanje, a porodica ostaje „zauvek neutešna“, kako su sami napisali, jer gubitak takve veličine nikada ne prestaje boleti.
