Vaskršnji ponedeljak, poznat i kao Svetli ponedeljak, zauzima posebno mesto u okviru praznovanja Vaskrsa. To je dan koji dolazi odmah nakon najradosnijeg hrišćanskog praznika i označava početak Svetle nedelje, perioda ispunjenog svetlošću, nadom i radošću. Ovaj dan nije samo produžetak slavlja, već i trenutak kada se pažnja usmerava ka običajima koji, prema narodnom verovanju, doprinose zdravlju, slozi i blagostanju porodice.
- U mnogim domaćinstvima, dan započinje posebnim ritualom poznatim kao jutarnje umivanje “nenačetom vodom”. Reč je o vodi koja je prenoćila u posudi i koju niko do tada nije koristio. Veruje se da takva voda ima osvežavajuća i lekovita svojstva, a umivanje njome simbolizuje duhovno i fizičko čišćenje. Ovaj čin se smatra načinom da se prizove dobro zdravlje i svežina duha i tela u porodici. U nekim mestima, majke čak ovom vodom umivaju decu pre nego što ustanu iz kreveta, kako bi godina pred njima bila ispunjena srećom i zdravljem.
Jedan od duboko ukorenjenih običaja na ovaj dan jeste darivanje siromašnih, što predstavlja čin milosrđa i ljudskosti. Domaćice pripremaju hranu, najčešće hleb, kuvana i ofarbana jaja, pa čak i kolače, kako bi ih podelile onima kojima je najpotrebnije. Ovaj običaj nije samo simbol davanja, već i verovanje da deljenje donosi blagoslov kući, povećava sreću i čuva porodicu od bolesti i nesreća. U nekim krajevima se kaže da „što više daš, više ćeš i dobiti”, ne u materijalnom, već u duhovnom smislu.
- Zanimljivo je da se u određenim delovima Srbije, ponajviše u selima, ovaj dan obeležava i kao Pobusani ponedeljak. Tada se ide na groblja, gde se uređuju grobovi i ostavljaju crvena vaskršnja jaja na grobove pokojnika. Veruje se da se na taj način i oni pokojni mogu radovati prazniku, a živi time pokazuju poštovanje i ljubav prema svojim precima. Ova praksa govori o dubokoj povezanosti živih sa onima koji više nisu među nama, i podseća da radost Vaskrsa obuhvata sve – i one na zemlji, i one na nebu.
Još jedan zanimljiv običaj, karakterističan za Vojvodinu i severne delove zemlje, jeste polivanje devojaka vodom. Mladići, često uz smeh, šalu i muziku, polivaju devojke kako bi im, prema verovanju, doneli zdravlje, plodnost i mladost. Devojke, iako iznenađene, dočekuju to sa osmehom, jer se veruje da polivanje vodom donosi svežinu i lepotu u narednim mesecima. Ova praksa, iako zabavna, ima dublju simboliku – voda je vekovima viđena kao izvor života i obnovljenja, a ovaj ritual upravo to i slavi.
- Vaskršnji ponedeljak je takođe vreme za porodično okupljanje. Ljudi koriste priliku da posete rodbinu, prijatelje i komšije. Oko bogate trpeze, uz kuvana jaja, pogače i ostatke praznične hrane, deli se radost praznika, pričaju se uspomene i jačaju međusobne veze. Takva okupljanja nisu samo deo tradicije, već i važan element očuvanja porodične topline i zajedništva.
Zadržavanjem ovih običaja i prenošenjem sa kolena na koleno, zajednica ne samo da čuva svoju kulturnu baštinu, već i jača veze među članovima porodice. Veruje se da se time u kuću unosi ne samo duhovni mir, već i zaštita od bolesti i nesreće. Praznici, osim što su vreme veselja, tako postaju i trenutak introspekcije, osvežavanja odnosa i izražavanja zahvalnosti za ono što imamo.
- U suštini, svaki običaj koji se praktikuje na ovaj dan ima zajednički cilj – da unese sreću, zdravlje i blagostanje u dom. Bilo da se radi o tihom ritualu umivanja ili veselom polivanju na selu, svi oni predstavljaju duboku povezanost sa prošlošću, prirodom i ljudima oko nas. Upravo ta jednostavna i iskrena simbolika čini Vaskršnji ponedeljak jednim od najtoplijih dana u godini, kada se čiste duše, pune srca i okupljaju oni koje volimo.
