Priča o Bogoljubu Raljiću iz Pančeva jedna je od onih zagonetnih sudbina koje i decenijama kasnije ostaju obavijene velom misterije.
- Njegov nestanak 1959. godine pretvorio se u nerazjašnjenu enigmu koja je obeležila život njegove porodice, posebno strica Dušana, čoveka koji ni nakon više od šest decenija nije prestao da traga za istinom.
Bogoljub, rođen 1937. godine, živeo je naizgled običnim životom. Nakon otkaza 1957. otišao je u vojsku u Varaždin, a po završetku služenja vratio se u Pančevo, gde je kod strica učio obućarski zanat. Bio je u vezi s devojkom koja je očekivala njihovo dete, što njegov nestanak čini još težim za shvatiti. Jednog dana izašao je iz stana – i više se nikada nije vratio. Nije bilo tragova, svedoka, niti poruka koje bi objasnile gde je otišao.
Dušan, njegov stric, proveo je život u pokušajima da pronađe makar naznaku odgovora. Pisao je pisma, raspitivao se kod prijatelja i poznanika, oslanjao se na svaku glasinu. Čak i danas, u dubokoj starosti, ne gubi nadu. Njegova istrajnost pokazuje koliko snažna može biti ljudska potreba za istinom i zatvaranjem životnog kruga. Kako je naveo za lokalne medije poput Pančevca, Dušan i dalje veruje da će pronaći makar jednu informaciju koja bi mu otkrila šta se dogodilo sa sinovcem.
- U potrazi je otkrio ženu iz Pančeva, Milenu, za koju se veruje da je rodila dete koje je moglo biti Bogoljubovo. Taj sin, danas u šezdesetim godinama, možda krije deo slagalice. Dušan se nada da bi kontakt s njim mogao otvoriti nova vrata i dati makar trunku odgovora. Ipak, protok vremena otežava svaku potragu – Pančevo se promenilo, generacije su se smenile, a tragovi nestajali. Za Dušana ostaju dve mogućnosti: da je Bogoljub preuzeo novi identitet ili da je sebi oduzeo život.
Misterije poput ove nisu retkost na našim prostorima. Novine poput Večernjih novosti često pišu o sličnim slučajevima ljudi koji su jednostavno nestali bez traga. Ono što ih povezuje jeste dugotrajna bol porodica i osećaj praznine koji nikada ne prolazi. Svaki neodgovoren poziv, svaka prazna stolica za stolom, podseća na odsutnost koja nikada nije razjašnjena.
Zanimljivo je da su kroz istoriju zabeleženi mnogi slični slučajevi, pa su se neretko povezivali sa željom ljudi da pobegnu od tadašnjih društvenih i ekonomskih okolnosti. Sociolozi sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ukazuju da su šezdesete godine bile vreme velikih društvenih preokreta, kada su mnogi odlazili u inostranstvo u potrazi za boljim životom. Moglo bi se pretpostaviti da je i Bogoljub, nezadovoljan situacijom, potražio novi početak daleko od Pančeva.
- Ipak, za Dušana i porodicu, teorije nisu dovoljne. Ono što oni traže jeste potvrda – makar i tragična – koja bi stavila tačku na višedecenijsku potragu. Svaki trag, svaka nova osoba koja se javi s informacijom, vraća nadu i pruža osećaj da se istina možda ipak nalazi iza ugla. Za njih, Bogoljub nije samo ime u nestaloj osobi – on je sin, brat, otac, život koji zaslužuje da bude pronađen.
Tako misterija iz 1959. i dalje lebdi nad Pančevom. Ulice su se promenile, ljudi su se promenili, ali priča o mladiću koji je nestao ostaje. Ona podseća da vreme ne briše pitanja koja nisu dobila odgovore i da potraga za istinom, ma koliko duga, nikada ne gubi smisao.
