Jesenje nebo toga dana bilo je prekriveno teškim olovnim oblacima, a priroda je delovala kao da deli tugu u srcu Eleonore Ševčenko, jedne od najuticajnijih i najpoznatijih žena u zemlji.
- Njena imovina, stečena tokom decenija rada u nekretninama, tehnologiji i filantropiji, sada joj nije donosila nikakvu utehu. Ni luksuzne vile, ni skupoceni automobili, ni laskave pohvale u časopisima – ništa nije moglo popuniti prazninu koju je ostavila smrt njenog jedinog sina Andreja. On je poginuo u saobraćajnoj nesreći koja joj je delovala besmisleno i nevino, ostavljajući je sa osećanjem da je život bio surov prema njima.
Polako je koračala vlažnom travom jednog od kijevskih groblja. Njeno elegantno crno kaput odskakao je u kontrastu sa belim kosama, koje su bile pažljivo oblikovane u savršenoj frizuri. Tišina oko nje bila je povremeno prekinuta samo krljanjima vrana i šuštanjem suvlja lišća koje je vetar nosio. Eleonora je imala običaj da svakog meseca posećuje grob svog sina, ali tog jutra je nešto u vazduhu bilo posebno. Njen korak bio je nesiguran, kao da je osećala da je ovaj poset jedinstven i da donosi neku promenu.
- Kada je ugledala belu mermernu ploču sa urezanim imenom Andreja, bol je ponovo zapečatio njeno srce. Svaka slova na kamenu odzvanjala su u njenoj duši, podsećajući je na sve lepe trenutke koje su delili, na njegove osmehe i njihove nesuglasice o poslu, na njegove reči o želji za jednostavnim životom, bez trke za bogatstvom i moći. Eleonora, žena od čelika, nikada nije u potpunosti razumela te snove svog sina, a sada je možda bilo prekasno da se išta promeni.
Nepoznata žena uz grob: tajna koja će promeniti sve
I dok je stajala na grobu svog sina, Eleonora je iznenada primetila ženu koja je klečala pored ploče, držeći bebu u naručju. Kontrast između njih bio je zaprepašćujući. Nepoznata žena sa tamnijim tenom, obučena jednostavno, kao neko ko neumorno radi, plakala je tiho, dok je beba, plave oči i svetla kosa, gledala zbunjeno, držeći se za njen ovratnik. Eleonora je osetila nesvesnu sumnju, ali i ponekad zagonetnu radoznalost. Ko je ova žena i zašto plače pored groba njenog sina?
Njeno srce je poskočilo. Pokušala je da se sabere i podigla je glavu, prilazeći im s onim ponosnim stavom koji je postao njen zaštitni znak. Međutim, glas koji je izašao iz nje nosio je strah, koji nije mogla da sakrije. „Ko ste vi?“, upitala je odlučno, ali nije uspela da sakrije mekoću u glasu. „I šta radite ovde, pored groba mog sina?“
- Žena je podigla oči, crvene od plakanja, i čvršće je pritisnula dete uz sebe, kao da se boji da će ga ispustiti. Počela je da otvara usta, ali reči nisu izlazile. Jedna usamljenost suza polako je skliznula niz njeno lice, i to je bilo nešto što je dotaklo Eleonoru dublje nego bilo kakve reči. Mnoge žene sa bogatstvom i uticajem bile bi nesklone da se pokažu slabima, ali u ovom trenutku, Eleonora je osetila potpunu nemoć.
„Ja… nisam htela da smetam,“ reče žena, a njen glas se podrhtavao, dok su suze nastavile da joj padaju sa lica.
