U današnjem društvu, žene su se značajno promenile u odnosu na one pre više od 30 godina. Nekada su bile temelj svake porodice, posvećene domu i brizi o deci, dok su današnje žene emancipirane, obrazovane, često imaju uspešne karijere i postale su ravnopravne sa muškarcima u mnogim aspektima života. Iako se postigla značajna ravnoteža, mnogi smatraju da su gubitak tradicionalnih vrednosti i promena u ponašanju žena doveli do toga da one ponekad “izgube svoju pravu vrednost”.
- Jedan od najvidljivijih znakova ove promene su društvene mreže, koje su postale prostor za izražavanje i deljenje ličnih trenutaka, ali i mesto gde žene često prikazuju svoj život na potpuno nov način. Žene koje su udate i imaju decu sada često objavljuju svakakve priče i fotografije, što kod nekih ljudi može izazvati pitanje: Zašto još nisu udate ili nemaju decu? Da li je pritisak društva doveo do toga da su očekivanja o ženama postala veća nego ikada?
Pored toga, današnje žene se suočavaju s pitanjem koje mnoge od njih postavljaju sebi: Zašto ih se muškarci boje ili ih izbegavaju? Ovaj fenomen postao je predmet razmišljanja mnogih, koji smatraju da je promena u ponašanju žena možda izazvana time što su postale samostalnije, odlučnije, pa čak i zahtevnije. Delo na društvenim mrežama, način oblačenja, i način na koji se žene predstavljaju na internetu, sve to stvara sliku žene koja je manje pristupačna, što može biti jedan od razloga zašto se muškarci ponekad distanciraju.
- Takođe, kada se govori o ženskim noktima, današnje žene često preferiraju razne vrste ukrašavanja i bojenja noktiju, što možda nije po volji svih. Postavlja se pitanje koliko su ovakvi detalji prihvaćeni u društvu i koliko utiču na percepciju žena. Naime, prema nekim mišljenjima, mnogi muškarci nisu ljubitelji previše “išaranih noktiju” i smatraju ih neurednima ili preterano upadljivima.
U svakom slučaju, žene se u današnjem društvu nalaze na različitim pozicijama: one su snažnije, samostalnije i slobodnije, ali istovremeno suočene s novim izazovima i pitanjima o svom identitetu i mestu u društvu. Iako se mnoge stvari promene, osnovna vrednost žene – bila ona domaćica ili poslovna žena – ostaje važna za društvo.
BONUS TEKST
Čestoslavica (Veronica officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka koja je poznata po svojim lekovitim svojstvima i upotrebi u narodnoj medicini. Ova biljka ima specifične karakteristike: sitne cvetove u nijansama svetlo-plave ili svetlo-ljubičaste, koji se sakupljaju u grozdaste cvasti. Njeni nazubljeni listovi su zeleni, a s donje strane ljubičasti i prekriveni su maljavim dlačicama.
U sastavu čestoslavice nalazi se nekoliko lekovitih jedinjenja, uključujući iridoidne glikozide (posebno aukubozid), flavonoide, tanine, organske kiseline poput hlorogenske i kafene, saponine, te tragove etarskog ulja. Ova kombinacija čini biljku korisnom za različite zdravstvene tegobe.
Upotreba u narodnoj medicini
Jedno od najpoznatijih svojstava čestoslavice je njeno delovanje na “čišćenje krvi”, što je činilo popularnim sredstvom u lečenju ozbiljnih bolesti poput gubavosti. Legenda kaže da je biljka dobila ime po Svetoj Veroniki, ženi koja je, prema narodnom verovanju, izlečila cara Tiberija od lepre tako što mu je prekrila lice tkaninom na kojoj su bili utisnuti crteži lica Isusa Hrista.
Zapisano korišćenje čestoslavice kao lekovite biljke može se naći u delima Hijeronimusa Boša iz XVI veka, kao i u savetima Sebastijana Knajpa, poznatog germanskog monaha i iscelitelja, koji je čestoslavicu smatrao univerzalnim lekom za mnoge bolesti.
Tradicionalna primena ove biljke uključuje:
- Lečenje tuberkuloze i olakšavanje iskašljavanja.
- Preznojavanje – koristi se kao sredstvo za izazivanje znojenja, što može pomoći u eliminaciji toksina iz organizma.
- Problemi sa organima za varenje, kao što su bolesti jetre, slezine, bubrega i mokraćnih puteva.
- Ublažavanje tegoba kod gihta i reumatskih oboljenja.
Takođe, čestoslavica se često koristi za ublažavanje vrtoglavice i nervoze, naročito kada su uzrok pojačani intelektualni napori ili stres.
Za kožu, čestoslavica se tradicionalno koristi u narodnoj medicini kao tretman za ekceme i svrab. Takođe se koristi za ispiranje kao sredstvo koje može ubrzati zarastanje rana.
Zaključak
Čestoslavica je biljka s bogatim istorijatom i širokim spektrom primene u narodnoj medicini. S obzirom na njene lekovite osobine, danas se koristi za različite zdravstvene tegobe, od problema sa probavom, preko kožnih oboljenja, pa sve do olakšavanja simptoma stresa i nervoze. Iako je najslavnija po svom delovanju na čišćenje krvi, njena upotreba kao prirodni lek čini je vrednim dodatkom u alternativnoj medicini.
