Moramo priznat da svi svakodnevno razmišljamo o smrti i kao smrt zapravo izgleda.Pitanje šta se dešava sa čovekom nakon smrti oduvek je intrigiralo ljudsku misao. U današnjem članku vam prenosimo riječi velikog Patrijaha.
- Jedan od duhovnih autoriteta čije reči i dalje odzvanjaju među vernicima bio je patrijarh Pavle, čije mudre misli i danas inspirišu mnoge. Njegov pristup ovoj temi bio je jednostavan, ali dubok: „Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba živeti tako da, kada umreš, ceo svet plače, a samo ti se raduješ.“ Ovom izjavom podsticao je ljude da žive ispravno, bez greha, u skladu sa Bogom, jer je mir u duši odraz mira sa Tvorcem.
Prema biblijskom učenju, smrt je stanje nepostojanja, a ne prelazak u neko drugo duhovno stanje. U knjizi Propovednika jasno piše da „mrtvi ništa ne znaju“ i da u smrti „nema ni znanja, ni mudrosti“. Psalmista potvrđuje to kada kaže da se, po smrti, čovek vraća u prah i da tada prestaju sve njegove misli. U ovom kontekstu, smrt je jednostavno kraj – pauza u postojanju, dok se ne desi uskrsenje.
- Mnogi se pitaju šta se tada dešava sa dušom. U mnogim religijskim tumačenjima duša se smatra besmrtnom, ali Biblija govori drugačije. U njoj se reč „duša“ često koristi kao sinonim za osobu, pa tako kada se kaže da je neko umro, to znači da je „duša umrla“. Knjiga proroka Jezekilja izričito kaže: „Duša koja zgreši, ona će umreti.“ To potvrđuje da duša nije odvojeni, besmrtni entitet, već sastavni deo ljudskog bića – i kao takva, podložna je smrti.
Još jedan primer koji to osvetljava jeste smrt Rahilje, majke iz Starog zaveta. Dok je umirala, Biblija opisuje kako „se rastavljala s dušom“. Međutim, u drugim prevodima jasno se kaže da je „život izlazio iz nje“ ili da je „ispuštala dah“, što pokazuje da se ovde ne radi o nekoj misterioznoj duši koja napušta telo, već o gubitku života.
- Slično je zabeleženo i u priči o dečaku koga je prorok Ilija vratio u život. U tom trenutku piše da mu se „duša povratila“. Ali to se takođe odnosi na povratak životne sile, jer je dečak jednostavno – oživeo. Biblijski tekst ne implicira postojanje svesti nakon smrti, već ukazuje da je smrt stanje potpunog mirovanja.Verovanje u čistilište kao prelazno stanje u kojem se duše čiste od manjih grehova ne nalazi podršku u Svetom pismu. Kada je Lazar umro, Isus nije rekao da je otišao u neko međustanje, već ga je opisao kao osobu koja „spava“. Time je Hrist jasno pokazao da se smrt doživljava kao stanje sna, bez svesti, čekajući trenutak uskrsenja.
Takođe, pojmovi poput „duha“ u Bibliji često izazivaju zabunu. U tekstovima se „duh“ opisuje kao nešto što izlazi iz čoveka pri smrti. Međutim, kada se analiziraju hebrejske i grčke reči koje stoje iza toga, jasno se vidi da se ovde radi o dahu – životnoj sili. Kad osoba umre, dah napušta telo, ali to ne znači da postoji svesni entitet koji nastavlja da živi. U Psalmu se kaže da, kada duh izađe, prestaje svaka misao. To je dodatni dokaz da smrt nije produženje života u nekom drugom obliku.
- Neki ljudi veruju da se sećaju prethodnih života, ali brojna istraživanja i teološki zaključci ističu da takva iskustva nisu pouzdana. Sećanja iz podsvesti, uticaji medija ili sugestije često se pogrešno tumače kao dokazi o reinkarnaciji. Naučni radovi u ovoj oblasti nisu doneli ubedljive dokaze o postojanju prethodnih života.U konačnici, prema biblijskom učenju, čovek je jedinstvena celina tela, duše i duha – gde „duša“ označava samu osobu, a „duh“ predstavlja životnu silu. Kada čovek umre, njegovo postojanje prestaje u potpunosti, a nada u ponovno postojanje leži isključivo u Božjoj volji da tog čoveka uskrsne i vrati mu život.
