U današnjem članku donosimo zanimljivosti na temu ljubavi, poštovanja i malih, ali značajnih gestova koji čine razliku u životima onih koji ih pružaju i onih koji ih primaju.
Kroz priču o baki Janji, staroj i umornoj ženi koja je svojom žrtvom i nesebičnim ponašanjem donela promene u životima drugih, vidimo kako male stvari mogu imati ogromne posledice. Ova priča nas podseća da ponekad, i najmanji čin može promeniti ne samo život osobe kojoj je upućen, već i život onih koji su ga svedoci.
- Baka Janja bila je sitna žena od osamdeset godina, koja je danima prodavala domaći sir na tržnici, zaradivši samo dovoljno da plati režije za svoju malu, staru kućicu na periferiji. Zrak u tramvaju bio je težak od mirisa mokrih kaputa, a gužva i nervoza ljudi koji su se vraćali s posla činili su ovu svakodnevnu vožnju još neudobnijom. Janja je stajala stisnuta uz vrata tramvaja, držeći se za šipku, dok su joj ruke bile deformirane od artritisa.
Njena noge su bile u velikoj boli, a svaki trzaj tramvaja predstavljao je novu muku za njena stara kolena. Na sjedalima su uglavnom sedili mladi ljudi, nesvesni njenog prisustva, koji su se bavili svojim telefonima, ne obraćajući pažnju na staricu koja je jedva stajala na nogama. Janja je bila navikla na ovakvu nevidljivost; starost je bila njen teret, a društvo je imalo sve manje strpljenja za nju. Blic piše da je u mnogim gradovima, kao i u ovom tramvaju, starijim osobama teško pronaći poštovanje i empatiju, naročito u svetu u kojem je brzo napredovanje tehnologije stvorilo generaciju koja je često previše fokusirana na sebe.
U tramvaj je tada ušla Iva, trudnica u osmom mesecu. Bilo je očigledno da joj je teško, nosila je vrećice i jedva je disala pod težinom svog trbuha. Tramvaj je krenuo naglo, a Iva je posrnula pokušavajući da se uhvati za rukohvat. Pogledala je prema sjedećim mestima, ali niko nije ustao da joj ponudi mesto. Mladić sa slušalicama je samo pogledao prema njoj i okrenuo se nazad prema svom telefonu, dok je devojka do njega šminkala usne. Nitko nije pomaknuo prst da pomogne trudnici koja je očigledno bila u nelagodnoj situaciji. Politika ističe da se često možemo sresti s ovakvim scenama u svakodnevnom životu, gde su egoizam i indiferentnost prema potrebama drugih postali norma, dok pravi ljudski gestovi postaju izuzetak.
- Baka Janja, iako je bila umorna i bolesna, nije mogla gledati tu sramotu. Bez razmišljanja, usprkos svojoj iscrpljenosti, odlučila je da pomogne. Gurnula je kroz gužvu, prišla mladiću i kucnula ga po ramenu. “Miči se, sine. Ili ustani ti, ili ću ja. Sram te bilo, majka te nije naučila redu!” rekla je glasno. Mladić je pocrvenio, ali nije ustao. Ubrzo se ponovo vratio svom telefonu, dok je Janja odlučila da učini nešto za trudnicu. Ustala je sa svog mesta, koje je jedva zauzela, i pomogla Ivi da sedi. “Sjedni, dušo. Ti nosiš dva života. Ja sam svoj već prohodala,” rekla je, dok je sama stajala. Iva, pomalo iznenađena, zahvalila je baki sa suzama u očima. Janja je, iako izmučena, lagala: “Meni je lako. Samo ti čuvaj tu bebicu.” Telegraf naglašava da je često ta vrsta nesebičnosti i žrtve koja nas podseća na to kako jednostavni, ljudski gestovi mogu imati dubok uticaj na druge ljude, iako ih možda nikada ne bismo očekivali.
Nakon što je Janja izašla na poslednjoj stanici, Iva je donela odluku koju nije mogla da ignoriše. Otišla je za njom i pratila je kroz blatnjave ulice sve do male kuće na periferiji. Gledala je kroz prozor, shvatajući da je Janja žrtvovala vlastitu udobnost samo da bi njoj bilo lakše. Iva nije mogla da veruje šta je videla. Baka Janja je sjedila za stolom, masirajući svoje otečene noge, dok je kuhala vodu na šporetu – verovatno jedinu večeru koju je imala. Blic piše da se život tih ljudi često odvija u tišini, a njihova nevidljivost je rezultat nebrige društva koje više vrednuje površinske stvari nego unutrašnju lepotu i nesebičnost.
- Sutradan, Iva je odlučila da se vrati i uradi nešto za Janju. Sa svojim mužem, koji je bio vlasnik poznate firme za namještaj, otišla je do Janjine kuće. Ne samo da su doneli namještaj, već su izmirili sve njene dugove i obezbedili joj hranu i lekove na nekoliko godina unapred. Janja, koja je sve to gledala sa suzama u očima, nije mogla da veruje. “Ali zašto?” prošaptala je, a Iva joj je odgovarala: “Zato što ste vi jedini ustali kada nije bilo nikoga.” Kurir ističe da ovakve priče pokazuju kako ljudska dobra dela, ma koliko tiha bila, nisu nevidljiva – ona se vraćaju onima koji ih zaslužuju.
Iva je čak odlučila da njenu bebu nazove Janja, kako bi uvek pamtila ženu koja je ustala da bi obezbedila udobnost nekom drugom, dok je sama bila u velikim mukama. Baka Janja je svojim gestom promenila ne samo svoj život, već i život porodice koja ju je prihvatila, pokazujući da se prave vrednosti u životu ne mogu meriti novcem, već ljubavlju, pažnjom i nesebičnošću.
