Tema današnjeg članka bavi se problemom osvete i kako ona najčešće šteti onome ko je traži. U trenutku kada nas povrede, prirodno je da želimo uzvratiti, da pokažemo da s nama nema šale, ali vrlo često to vodi u spiralnu destrukciju koja nas samo još više uništava.
Umesto toga, postoje mnogo snažnije taktike koje mogu pomoći da se prevaziđe povreda, a istovremeno očuvamo unutrašnju snagu i mir.
Kada nas neko povredi, prvo što želimo je osvetiti se. U glavi vrtimo scenarije, zamišljamo kako da „vratimo milo za drago“, ali svaka osveta, ma koliko slatko zvučala u tom trenutku, dugoročno najviše šteti – tebi. Osveta nas vezuje za prošlost, stalno nas vraća u isti bolni trenutak, dok istovremeno troši našu emocionalnu energiju na nekoga ko nas već nije cenio. Pokušaj da se pokažeš jači kroz osvetu nije samo gubljenje energije, već i moralna degradacija. A zapravo, prava snaga je u smirenosti, postavljanju granica i tišini.
- Prvi korak ka oslobađanju je prepoznavanje povrede. Pre nego što se donese bilo kakva odluka ili reakcija, važno je da sebi dozvolimo da priznamo svoja osećanja. Mnogi ljudi pokušavaju da budu “snažni” tako što potiskuju emocije, ali to samo odlaže proces izlečenja. Prepoznavanje onoga što osećaš i davanje sebi prava da budeš povređen/a prvi je korak ka izlečenju. Imaj u vidu da emocija nije isto što i ponašanje; možeš se osećati povređeno, ali to ne znači da trebaš da reaguješ na isti način.
Nakon što prepoznaš svoju povredu, sledeći korak je da se distanciraš. Umesto da odmah reaguješ impulsivno, napravi pauzu. Uzmite 24 sata da razmisliš, da se smiriš i da ne reaguješ iz trenutne ljutnje. To je prvi “udarac” – tišina. Oni koji očekuju da ćeš reagovati burno, da ćeš se slomiti ili krenuti u borbu, biće zbunjeni tvojom smirenošću. Tišina je moćan alat jer pokazuje da više ne reaguješ na njihove provokacije i da nemaš nameru da se povedeš za njihovim igrama.
Zatim, postavi nove granice. Granice ne moraju biti dramatične ili objašnjene. Tvoje ponašanje samo treba da pokazuje promenu. Ne moraš objašnjavati zašto si postavio/la te granice. Na primer, prestani da budeš odmah dostupan, prestani da uvek iskažeš spremnost da pomogneš. Ograničavanje kontakta može biti najbolji način da pokažeš da je situacija sada drugačija. Tvoje ponašanje govori više od reči.
Oduzimanje pažnje i energije osobi koja te povredila je možda najteži udarac za njih. Kada prestaneš da se fokusiraš na njih, kada prestaneš da analiziraš svaki njihov potez i kada ne šalješ poruke sa ciljem da izazoveš reakciju, ti si zapravo preusmerio energiju na sebe i svoje ciljeve. To je pravi način da se oslobodiš, jer oni sada gube kontrolu koju su imali nad tobom. Više nisu u centru tvog sveta.
- Na kraju, smirenost i uspeh postaju tvoje najjače oružje. Osveta i drama daju osećaj moći onima koji te povređuju, ali smirenost, doslednost i usmerenost na svoj život osnažuju tebe i slome njihove namere. Kroz smirenost, pokazuješ im da više nemaju moć nad tobom. Zamišljaju da ćeš se slomiti ili da ćeš se osvetiti, ali kada ništa od toga ne učiniš, postaješ nedostižan za njihove igre.
I na kraju, oprost nije znak slabosti, već znak unutrašnje snage. Oprostiti ne znači zaboraviti ili odobriti njihove postupke, ali znači da se oslobađaš od bola koji te drži zarobljenim. Oprosti sebi prvo, pa onda i njima. Bez osvete, sa smirenjem, postavljaš granice koje će ti omogućiti da izgradiš bolji život za sebe. Oslobodićeš se prošlih rana i steći unutrašnji mir, koji je najvažniji i najvredniji dar koji sebi možeš da daš
