Vozdviženje časnog Krsta, ili jesenji Krstovdan, obeležava se 27. septembra (14. septembra po julijanskom kalendaru) i predstavlja jedan od najvažnijih praznika u pravoslavnoj crkvi.
- Ovaj praznik nije samo duhovno sećanje na Hristovu žrtvu, već i simbol spasenja i pobede hrišćanstva nad paganstvom. U mnogim porodicama, Krstovdan je takođe i krsna slava, što dodatno povećava njegov značaj u verskom životu vernika.
Pronalazak časnog Krsta
Krstovdan slavi dva značajna događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvi je pronalazak Krsta na Golgoti, a drugi povratak Krsta iz Persije u Jerusalim. Prema tradiciji, carica Jelena, dok je obilazila Svetu Zemlju, želela je da pronađe Hristov krst. Uz pomoć starca Jude, koji je znao gde je krst zakopan, carica je naredila da se sruši hram podignut od strane cara Hadrijana, i nakon što su kopali, pronašli su tri krsta.
Međutim, kako bi raspoznali koji je pravi, patrijarh Makarije je naredio da se svaki krst stavi na telo pokojnika. Kada je treći krst postavljen, telo pokojnika je oživelo, što je bio dokaz da je to Hristov časni Krst.
Kasnije, persijski car Hozroje odveo je krst u Persiju, gde je ležao 14 godina. Krst je vraćen u Jerusalim 628. godine, nakon pobede grčkog cara Iraklije. Pri njegovom povratku, car Iraklije je morao da ide bosonog i u skromnoj odeći, jer je anđeo zabranio da nosi raskošnu odoru kao što je to učinio Isus Hrist na svom putu.
Običaji na Jesenji Krstovdan
Jesenji Krstovdan je vreme strogo posta, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe, kao znak duhovne čistote i pripreme za veliki praznik Bogojavljenje. Za razliku od mnogih drugih praznika, Krstovdan je dan kada je preporučljivo srediti kuću i pripremiti je za zimu. Veruje se da će, ako se kuća ne sredi, tokom godine “sve ići naopako”.
Zanimljivo je i da bosiljak berba i posvećenje na Krstovdan, koji se koristi u mnogim mestima kao zaštita od negativne energije, predstavlja poseban običaj.
Narodna verovanja
Na Krstovdan postoji mnogo narodnih verovanja vezanih za vremenske prilike, koja se smatraju predikcijama za predstojeću zimu i godinu:
-
Oblačno vreme na Krstovdan znači da će zima biti bogata snegom.
-
Vedro vreme može predskazati sušnu godinu.
-
Ako do Krstovdana laste ne odu, veruje se da zima neće biti jaka.
-
Tiha kiša na Krstovdan označava blagu zimu.
-
Grmljavina tokom Krstovdana predskazuje plodnu godinu.
Takođe, postoji verovanje da ljudi rođeni na ovaj dan nose senku Časnog krsta i da su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Krstovdan nije samo jesenji praznik. On se slavi i 18. januara, na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja. Ovaj dan je takođe vezan za verovanja u ukrštanje vetrova i smrzavanje vode. U crkvi, krst stavlja u vodu i ako voda smrzne, veruje se da će naredna godina biti rodna. Ako voda ne smrzne, smatra se da će godina biti oskudna i bolešljiva.
Zaključak
Vozdviženje časnog Krsta, ili Krstovdan, je značajan praznik koji podseća vernike na spasenje kroz Hristovu žrtvu i pobedu hrišćanstva nad paganstvom. Ovaj praznik ima duboko duhovno značenje, a obeležava se različitim običajima i verovanjima koja se prenose generacijama. Bez obzira na to da li se Krstovdan slavi kao krsna slava ili kao običan praznik, on ostaje vreme kada se vernici podsećaju na snagu vere i duhovnu čistotu.
