Smrt je oduvek bila obavijena nizom narodnih verovanja i običaja, koji se prenose s kolena na koleno. U različitim krajevima Srbije postoje specifični rituali koji se sprovode kako bi se pokojniku obezbedio miran odlazak, a porodici olakšao gubitak. Neka od tih verovanja su opstala do danas, dok su se neka vremenom izgubila ili prilagodila savremenim običajima.
Tuga i nošenje crnine
Jedan od najprepoznatljivijih znakova žalosti jeste nošenje crne odeće. Nekada se crnina nosila godinu dana, dok se danas smatra obaveznom samo prvih 40 dana nakon smrti. Nakon toga, porodica može odlučiti da je nosi pola godine ili duže, u zavisnosti od svojih osećanja i običaja.
Iako se smrtni slučaj u porodici smatra vremenom tuge, krsna slava se obavezno slavi čak i u periodu žalosti. Veruje se da se kroz molitve upućene svetitelju zaštitniku porodice, pokojniku osigurava večni mir.
Običaji vezani za sahranu i dom pokojnika
U prošlosti, ljudi su umirali u svojim domovima, što je dovelo do brojnih narodnih verovanja. Kada neko premine, članovi porodice bi morali ostati budni kako bi sprečili “susret” pokojnika s osobom koja bi mogla ubrzo umreti. Takođe, u nekim krajevima, ako pokojnik umre otvorenih očiju, prvi koji ga pogleda umire za njim.
Neka od najvažnijih verovanja su:
- Prekrivanje ogledala – kako se veruje da duša može ostati zarobljena u njima.
- Otvaranje prozora i vrata – u pojedinim mestima, kako bi duša mogla slobodno napustiti dom.
- Okretanje nameštaja i posuđa naopako – naročito u Valjevu, kako bi se sprečilo zadržavanje duha pokojnika među živima.
Posebno se obraća pažnja i na vodu u kojoj se pokojnik kupa, jer se smatra nečistom i može naneti zlo ako se prospe ispred nečije kuće.
Neobična verovanja i rituali
U nekim delovima Srbije postoje specifični običaji vezani za pogreb i period nakon sahrane. Među njima su:
- Izbegavanje povorke preko polja i stada – jer se veruje da mrtvo telo može loše uticati na biljke i životinje.
- Iznošenje bolesne dece pred pogrebnu povorku – kako bi njihova bolest prešla na pokojnika.
- Povezanost rođaka rođenih istog meseca – ako jedan umre, veruje se da će i drugi ubrzo.
- „Otkup“ pokojnika – u pojedinim krajevima se organizuje simboličan čin kupovine kako bi se izbegla nesreća.
- Bacanje zemlje na groblju – rodbina i prijatelji gađaju se komadićima zemlje kako bi osigurali sreću i izbegli smrt.
- Gađanje strelom na pogrebu – u nekim delovima Srbije, onaj ko pogodi metu naslednik je imovine pokojnika.
Kako se sprečava povratak pokojnika?
Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste strah od vampirizma. Smatralo se da će se pokojnik koji u trenutku smrti ima šibice u džepu sigurno povampiriti. Zbog toga su ljudi ubadali telo iglom kako bi osigurali da se ne vrati među žive.
Postoji i običaj da se nakon povratka sa groblja ne ide istim putem, jer bi pokojnik mogao pronaći put nazad do kuće. Takođe, u pojedinim mestima prave se lutke sa likom pokojnika, koje žene iz porodice svakodnevno presvlače i kupaju. Ovaj ritual traje dve i po godine za muškarce, a dve godine za žene, nakon čega se lutka odnosi na grob.
Običaji nakon sahrane i parastosi
Nakon sahrane, važno je obeležavanje parastosa, posebno u vlaškim krajevima gde postoje strogi rituali. Na primer, za vreme obroka posvećenog pokojniku, niko ne sme ustati pre najstarije osobe za stolom, kako bi mlađi članovi porodice bili zaštićeni od prerane smrti.
Zaključak
Iako se danas mnogi običaji i verovanja vezana za smrt doživljavaju kao deo prošlosti, oni su i dalje prisutni u nekim delovima Srbije. Bez obzira na to da li neko veruje u njih ili ne, oni predstavljaju deo kulturnog i istorijskog nasleđa, ukazujući na vekovnu potrebu ljudi da kroz rituale pronađu smisao u smrti i osiguraju mir svojim preminulima.
