U današnjem članku vam pišemo na temu sestrinske veze koja je oduvek bila skrivena, a njeno otkriće menja sve. Ova dirljiva priča nam donosi duboku poruku o ljubavi, traženju istine i hrabrosti da se suočimo sa prošlošću.
- Sara iz Banja Luke odrasla je verujući da je jedinica, sve dok joj nije umrla baka. Među njenim stvarima pronašla je stari molitvenik sa porukom koja je sve promenila: “Traži sestru – nije mrtva.” Ove reči su joj otvorile vrata prošlosti koje su joj roditelji, iz najbolje namere, držali zatvorene. Iako je uvek osećala da postoji nešto neizrečeno, nikada nije mogla ni da pretpostavi koliko duboka tajna se skriva u njenoj porodici.
Nakon što je pronašla poruku, Sara je počela da istražuje, da bi otkrila da je imala sestru koja je, prema rečima roditelja, umrla u detinjstvu. Roditelji su joj objasnili da nisu imali snage da je traže, iako su bili duboko pogođeni gubitkom. Međutim, Sara nije mogla da prihvati to kao jedinu istinu. Sa molitvenikom u ruci i hrabrošću koja ju je gurala napred, započela je potragu za sestrom koju nikada nije upoznala.
- Njena potraga je bila duga i iscrpljujuća, ali je na kraju došla do žene po imenu Lena Petrović, koja je rođena iste godine u istoj bolnici kao i ona. Ista krvna grupa, isti madež na obrazu, isti izraz očiju – sve je ukazivalo na to da je Lena zapravo njena sestra. Sara joj je poslala pismo i čekala odgovor. Tri dana kasnije, Lena je odgovorila i pozvala je u park pored stare železničke stanice. Kada su se sestre konačno srele, nije bilo mnogo reči. Samo su se pogledale, a suze su govorile sve. Iako nisu mogle da pronađu odgovore na sve, shvatile su da ljubav može biti pronađena u hrabrosti da se suočimo sa istinom, ma koliko ona bila teška.
Sara i Lena danas, kao dve “pronađene” sestre, nastoje da izgrade porodičnu vezu, koja je istovremeno duboka, emotivna i ispunjena neizmernom ljubavlju. Ne koriste reč “rođena” jer bi to donelo previše bola. Umesto toga, njihova veza nosi duboko značenje – veza koja je pronađena, kroz iskrenost i hrabrost.
Izvori:
-
“BalkanNews”
-
“Danas.ba”
-
“Kurir”
BONUS TEKST
U današnjem članku vam pišemo na temu kako roditeljski pristup u obrazovanju deteta može oblikovati njegov emocionalni razvoj. Poznati psiholog i teolog, dr Vladeta Jerotić, izneo je oštru kritiku prema određenim roditeljskim metodama, koje mogu nesvesno ugroziti budućnost njihove dece.
- Jerotić, koji je ostavio dubok trag u oblasti psihologije i pedagogije, smatra da način na koji roditelji komuniciraju sa svojom decom može imati dugoročne posledice na emocionalni razvoj. On posebno ukazuje na to da je prekomerno hvaljenje deteta tokom odrastanja često kontraproduktivno. Iako pohvala u ranim godinama može pomoći detetu da izgradi osećaj sigurnosti i samopouzdanja, preterana pohvala može stvoriti osećanje gordosti, a u nekim slučajevima i zavisti. Jerotić smatra da se upravo kroz ove emocije, koje se javljaju u najranijem detinjstvu, oblikuje kasniji emocionalni sklop pojedinca.
Smatrajući da zavist predstavlja težu emociju za korigovanje u odraslom životu, Jerotić ukazuje na to da su oba osećanja, gordost i zavist, duboko ukorenjena u ranom detinjstvu. Dete se često kroz odnos sa roditeljima i drugim članovima porodice upušta u procenu svoje vrednosti i prihvaćenosti, što može dovesti do razvoja ovih negativnih osećanja. Jerotić upozorava da je važno da roditelji budu umereni u svom pristupu i da ne dozvole da preterana pohvala, iako možda dobrointencionirana, oblikuje karakter deteta na način koji može dovesti do problema u njegovom emocionalnom razvoju u odrasloj dobi
