Priča o Piroćancu koji je otišao u opštinu da pita da li može da promeni ženino ime, postala je pravi hit. Sve je počelo kada je, uveren da njegova žena zaslužuje bolje, odlučio da učini nešto neobično. Naime, po dolasku u opštinu, prišao je šalterskoj službenici i postavio neočekivano pitanje: “Može li se promeniti ime mojoj ženi, molim vas?”
- Službenica je, iznenađena, odgovorila: “Naravno, ali moramo prvo da utvrdimo razlog. Zašto biste želeli da menja ime?” Piroćanac, uz ozbiljan izraz lica, odgovara: “Pa, sve što sam znao, ona me je zvala samo svojim imenom dok sam bio mlad, a sada ništa više.”
Na tom odgovoru, cela sala je popucala od smeha, a Piroćanac je napustio opštinu sa osmehom na licu, zahvaljujući najneobičnijem zahtevu ikada. Izgleda da je za njega problem jednostavan – i ime bi moglo pomoći u braku!
Bonus tekst: Uticaj hrane na mentalno zdravlje i memoriju
Dok mi svakodnevno unosimo hranu, često ne razmišljamo o tome kako ona utiče na naše telo i mozak, naročito u pogledu pamćenja i mentalne oštrine. Neke namirnice, kad se konzumiraju u prekomernim količinama, mogu negativno uticati na našu kogniciju, dok druge imaju pozitivan efekat na očuvanje zdravlja mozga.
- Prema istraživanjima, ultra-prerađeni grickalice poput čipsa, keksa i bombona, koje često nalazimo na našim trpezama, sadrže rafinisane skrobove, dodate šećere i industrijske masti, koji mogu izazvati nagle oscilacije šećera u krvi i hroničnu upalu. Nažalost, to može dovesti do slabijeg pamćenja i općeg kognitivnog propadanja.
Studije su pokazale da ljudi koji unose više od 20% svojih dnevnih kalorija kroz ovakvu hranu, doživljavaju 28% brže kognitivno propadanje, što znači da možemo naći sve više ljudi koji iz godine u godinu brže zaboravljaju i gube mentalnu jasnoću. Dakle, dva pakovanja čipsa, jedna čokoladica i gazirani sok dnevno mogu uzeti danak na vašem pamćenju.
S druge strane, stručnjaci preporučuju da se ove grickalice zamene zdravijim opcijama. Voće, orašasti plodovi i jogurt sa bobicama mogu biti pravi izbor za poboljšanje memorije i dugoročnog zdravlja mozga. Uvođenjem ove hrane u ishranu, možete usporiti procese starenja mozga i održati zdravlje vašeg kognitivnog sistema.
Još jedan veliki krivac za smanjenje memorije može biti konzervirana tuna. Ova riba, zajedno sa ajkulama i sabljarkama, sadrži visoke koncentracije žive, što može negativno uticati na nervni sistem i dovesti do neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera. Stručnjaci sugerišu da se unos konzervirane tune ograniči na jednu porciju nedeljno, dok je konzervirani losos sigurna alternativa sa manjim nivoima žive.
- Takođe, prerađeno meso, kao što je slanina i kobasice, može ozbiljno ugroziti zdravlje. Konzerviranje mesnih proizvoda pomoću nitrita i nitrata, kao i visoka količina soli i zasićenih masti, povezani su sa povišenim krvnim pritiskom i većim rizikom od demencije. Stručnjaci napominju da je ključno jesti ove proizvode u umerenim količinama, jer i prekomerni unos može povećati rizik za čak 44%.
Zaključak: Ove jednostavne promene u ishrani, poput izbegavanja prekomernih količina nezdravih grickalica, mogu znatno pomoći u očuvanju naše mentalne bistrine. Dok uživanje u povremenim „greškama“ u ishrani nije problem, dugoročno je važna ravnoteža i izbor hrane koja je bogata nutrijentima potrebnim za zdravlje mozga.
