Dan kada je moj zet, Džejson, kročio u crkvu sa ljubavnicom obavijenom oko njegove ruke, bio je dan koji nikada neću zaboraviti.
- Sahrana moje sestre, Lili, bila je trenutak koji je trebalo da bude ispunjen tugom i poštovanjem prema njenom životu i gubitku koji smo svi doživeli. Međutim, sve se promenilo u trenutku kada je Džejson kročio u crkvu, a sa njim je bila žena koju sam poslednji put videla na Lilinom telefonu, nekoliko meseci pre njene smrti.
Miris belih ljiljana ispunjavao je crkvu, a tihe molitve su odzvanjale prostorijom. Na čelu crkve stajao je kovčeg moje sestre, zatvoren, tiho čekajući trenutak oproštaja. Bila je u trideset drugoj nedelji trudnoće, sve je delovalo savršeno, a onda je, prema Džejsonovom objašnjenju, „pala“ niz stepenice. Tragična nesreća. Ništa više. Nikada mu nisam poverovala. Moje srce je bilo ispunjeno sumnjom, jer sam znala da postoji više od toga, iako nisam imala dokaze.
Kada su se vrata crkve otvorila, trenutna napetost u prostoriji postala je nepodnošljiva. Džejson je ušao, nosio je crno odelo, ali ono što me najviše zabolilo bila je žena koja je hodala uz njega. Visoka brineta u uskoj crnoj haljini, priljubljena uz njega, kao da je ona tu zbog iste tužbe koju smo svi nosili, kao da je ona ista ožalošćena supruga koju je moj zet trebalo da bude, umesto da to bude Lili. Moja majka je naglo udahnula, a njene ruke su se stegnule oko moje, kao da je pogađalo isto što i mene.
„Da li je on ozbiljan?“ šapnula je, a njene reči su bile jedva čujne, ali i duboko emotivne.
- „To je Rejčel“, promrmljala sam, prepoznajući ime koje sam videla na Lilinom telefonu nekoliko meseci pre. „Koleginica.“ Iako nisam želela da poverujem, sve se slagalo. Šaputanja su počela da se šire među ljudima, a poglede su okretali ka Džejsonu i njegovoj ljubavnici. I on je, kao da nije primetio, postupao kao da ništa nije bilo neobično. Odveo je Rejčel u prvi red, onaj koji je pripadao Lili, i seo je tamo, dopuštajući joj da se osloni na njega kao da je ona bila glavna žena u njegovom životu. U tom trenutku, moje grudi su peko, a bes i tuga su se prožimali u meni.
Pokušala sam da ustanem i reagujem, da joj pokažem da nema pravo da sedi tamo, da ne pripada tom mestu, ali moj otac me je povukao nazad. „Ne ovde, Em“, rekao je tiho, zabrinut. „Ne tokom službe.“ Iako je to bio pravi savet, nisam mogla da sklonim pogled sa Džejsona. Onaj čovek koji je tvrdio da voli moju sestru, koji je delovao kao da je duboko povezan s njom, sada je sedeo sa ženom koja nije imala pravo da bude tamo.
- Sveštenik je govorio o Lilinoj toplini, njenom smehu i dečaku kojeg je ona već nazvala Noa. I dok su njegove reči bile pune tuge, ljubavi i poštovanja prema mojoj sestri, Džejson nije pokazivao nijednu od tih emocija. Kako je mogao da dođe na njenu sahranu, držeći ljubavnicu za ruku, samo nekoliko nedelja nakon što je izgubio moju sestru i njeno nerođeno dete? Osećala sam da ne mogu da ostanem mirna, ali nisam imala snage da se suočim sa njim. Taj trenutak je postao simbol svega što je bilo pogrešno u njegovom ponašanju, i simbol mog gubitka i bola.
