Priča o tragičnoj smrti trogodišnje devojčice, Džordin En Dimon, duboko je potresla mnoge, a njeno ime sada nosi težak teret zlostavljanja i propusta sistema koji nije na vreme zaštitio dete od monstruoznih ruku koje su ga uništile.
- Otac, Džošua Kinet, nije mogao ni da pretpostavi da će život njegove devojčice završiti na ovakav način, unatoč njegovim stalnim pokušajima da je zaštiti i bude prisutan u njenom životu. Međutim, zlostavljanje koje je trajalo nedeljama, a možda i mesecima, pretrpelo je nesagledive posledice.
Džordin En Dimon rođena je 7. septembra 2012. godine na Havajima. Otac Džošua je bio veoma vezan za svoju ćerku, a njeno prisustvo u njegovom životu bilo je izvor neizmerne sreće. Međutim, veza između Džošue i Džejlin, njene majke, bila je dalja od stabilne. Svađe, razdvajanje i pokušaji pomirenja preplavili su njihovu svakodnevnicu, a na kraju su se odlučili za razvod. Džejlin je zadržala Džordin, a Džošua je pretrpeo gubitak jer mu nije bilo dopušteno da bude u svakodnevnom kontaktu sa ćerkom.
- Džejlin je ubrzo nakon toga upoznala Vilijama Džozefa Mekalena, koji je ušao u njihov život i postao partner Džejlin. Ubrzo su se preselili zajedno u kuću u ulici Bes Taun, gde je Džordin nastavljala da živi sa majkom i njenim partnerom, iako su već postojali znaci da nešto nije u redu. Ubrzo su počeli incidenti koji su ukazivali na nasilje, kao što su pozivi policiji zbog nesuglasica i sukoba u njihovom domu. Međutim, sve ove situacije, pa čak i kasnije prijave o nasilju, nisu dovele do pravovremenih akcija koje bi dovele do zaštite Džordin.
Zabrinutost Džošue Kinet-a zbog dobrobiti njegove ćerke bila je evidentna. Preko dva puta je tražio pomoć od policije i socijalnih službi, pokušavajući da izdejstvuje proveru stanja svoje ćerke, ali umesto odgovora dobio je samo još više obmana i negiranja. Džejlin i njen partner su postajali sve netolerantniji prema njegovim pokušajima da bude uključen u život svoje ćerke. Ali ni on ni bilo ko iz okoline nisu mogli da zamisle da će najgori mogući scenario postati stvarnost.
Oko mesec dana pre Džordinine smrti, komšije, Majkl i Nikol, svedoci su videli da devojčica ima modrice na licu, ali su sve to objašnjavali kao nesreću. Međutim, Nikol, duboko zabrinuta, razgovarala je sa Džordin i saznala da su modrice posledica ljutnje njene majke. Komšije su bile svesne problema, ali nisu se usudile da pozovu vlasti. Iako su bile obazrivo ubeđene da se možda radi o zabuni, nisu znale da je nasilje bilo stalno prisutno, čime su propustile priliku da zaštite devojčicu od buduće tragedije.
U narednim mesecima, još više poziva od strane komšija i Džošue, kao i izvještaji o nasilju, bili su odbačeni, dok su socijalne službe nastavile sa zanemarivanjem ozbiljnih prijava. Ubrzo se dogodila tragedija – Džordin je brutalno pretučena do smrti, a njen zlostavljač je sakrio telo u šumi 150 metara od kuće. Kad je devojčica nestala, policija je započela potragu, ali uskoro su otkrili da je već bilo prekasno. Džordin je već bila mrtva, preminula usled ozbiljnih telesnih povreda izazvanih udarcima, modricama i unutrašnjim krvarenjem.
- Činjenica da je Džordin bila zlostavljana tokom dužeg vremenskog perioda, kako pokazuju razni tragovi na njenom telu, jasno ukazuje na produženo zlostavljanje. Medicinski izveštaji potvrđuju da je devojčica preminula od unutrašnjih povreda, sa brojnim modricama u različitim fazama zarastanja, što ukazuje na kontinuirane udarce tokom nedelja, a možda i meseci.
Ova priča, pretrpana propustima i neodgovornošću sistema, postavlja pitanje kako je moguće da su svi ovi znaci zlostavljanja prošli neopaženo. Iako su socijalne službe i policija bili upoznati sa situacijom, odgovarali su sa neefikasnim postupcima koji su omogućili zlostavljaču da završi svoj krvavi plan.
Džošua Kinet, očajan i besan, postao je ključna figura koja je tražila pravdu za svoju ćerku. Zajednica se okupila oko njega, pružajući podršku u teškim vremenima, dok je država bila odgovorna za propuste u zaštiti njegovog deteta.
Nakon što je Mekalen uhapšen, izdao je nekoliko različitih priznanja, dok je pomalo premeštajući odgovornost za svoje postupke. Međutim, nijedno priznanje nije smanjilo ozbiljnost zločina koji je učinio. Iako je tvrdio da je bio iznerviran, činjenica da je toliko brutalno i produženo zlostavljao trogodišnju devojčicu ostaje duboko šokantna.
- Džordinina smrt, iako duboko tragična, postavlja pitanje o tome kako se društvo odnosi prema obavezama zaštite dece. Ako ništa drugo, njena smrt bi trebala biti poziv na akciju za jačanje sistema zaštite, kako bi buduće tragedije poput ove mogle biti sprečene.
