U današnjem članku vam pišemo na temu koja često izaziva nelagodu, ali i radoznalost – kako prepoznati da li se iza nečijeg osmeha krije opasna ličnost. Ovo je tema o kojoj se ne govori lako, ali je važno razumeti je jednostavno i iskreno, onako kako bi to ispričao neko ko posmatra ljude oko sebe i pokušava da shvati njihove postupke.
U svakodnevnom životu, u porodici, na poslu ili među prijateljima, mnogi se barem jednom zapitaju zašto se neka osoba ponaša hladno, manipulativno ili bez trunke griže savesti. Psihijatrija objašnjava da psihopatija nije nešto što se prepoznaje po jednoj osobini, već po celokupnom obrascu ponašanja. Ljudi sa ovim poremećajem često se savršeno uklapaju u društvo, deluju šarmantno i samouvereno, zbog čega ih je teško prepoznati na prvi pogled.
- Psihijatar dr. Džalil ističe da je jedan od prvih znakova sklonost ka parazitizmu. To znači da takve osobe žive na račun drugih, koristeći ljude kao sredstva za ostvarenje svojih ciljeva. Umesto da se oslanjaju na sopstveni trud, oni ulaze u veze i odnose iz koristi, često finansijske ili društvene. Manipulacija im dolazi prirodno, pa drugi ljudi često i ne shvataju da su iskorišćeni dok ne bude kasno.
Još jedan čest pokazatelj je nagla i nepredvidiva promena temperamenta. Osoba može biti prijatna, duhovita i komunikativna, a zatim, zbog sitnice, pokazati iznenadnu agresiju. Ovi izlivi besa često nisu gubitak kontrole, već svesna taktika zastrašivanja i kontrole okoline. Ljudi oko njih tada počinju da hodaju „kao po jajima“, prilagođavajući svoje ponašanje kako bi izbegli sukob.
Emotivni odnosi sa psihopatom često su nestabilni i površni. Promiskuitet i brzo upuštanje u veze ili brakove još su jedan znak upozorenja. Takve veze retko traju, jer emocionalna dubina zapravo ne postoji. Partneri se posmatraju kao objekti ili alati, a ne kao osobe sa sopstvenim potrebama i osećanjima. Kada interes nestane, nestaje i „ljubav“.
- Stručnjaci takođe navode da se određeni obrasci mogu primetiti još u detinjstvu. Agresivnost, okrutnost prema životinjama ili vršnjacima, kao i nedostatak kajanja, mogu biti rani signali ozbiljnih problema u razvoju ličnosti. Iako svako problematično dete ne postaje psihopata, ignorisanje ovakvog ponašanja može imati ozbiljne posledice kasnije u životu.
Jedan od najvažnijih i najopasnijih znakova jeste potpuni nedostatak empatije. Psihopate ne saosećaju sa drugima i ne zanima ih kako se neko oseća. Ako im se obratite sa problemom ili emocijama, reakcija će često biti ravnodušnost, podsmeh ili promena teme. Tuđa patnja za njih nema značaj, osim ako se može iskoristiti u njihovu korist.
Pored ovih znakova, psihopate su često vešti lažovi. Lažu bez griže savesti, uverljivo i smireno, čak i kada su suočeni sa dokazima. Laž im je alat, a ne moralni problem. Takođe, nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke – krivica je uvek na nekome drugom. Ovakvo ponašanje kod ljudi u okruženju stvara zbunjenost, krivicu i osećaj nesigurnosti.
- Kako navode domaći psiholozi u tekstovima objavljenim na portalu B92 Zdravlje, ovakve osobe su posebno opasne jer se često nalaze na pozicijama moći, gde njihova hladnoća i manipulacija dolaze do izražaja. Upozorava se da dugotrajna izloženost ovakvim ličnostima može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje.
Prema analizama koje je preneo RTS – Život i zdravlje, važno je verovati sopstvenom osećaju nelagode. Ako neko konstantno umanjuje vaša osećanja, koristi vas ili vas čini nesigurnim, to nisu bezazlene osobine karaktera. Postavljanje granica i distanca često su jedina zaštita.
Stručnjaci koje citira Politika – Magazin savetuju da se u slučaju sumnje na psihopatsko ponašanje ne ulazi u rasprave niti pokušaje „popravljanja“ takve osobe. Najvažnije je sačuvati sopstveno mentalno zdravlje, potražiti podršku i ne osećati krivicu zbog udaljavanja. Prepoznavanje ovih obrazaca na vreme može značiti razliku između zdravog života i dugotrajne emocionalne štete.
