Vesna Petrović, žena koja je u svojoj ranoj bebićoj dobi bila ostavljena na periferiji Beograda, kroz svoj životni put nosi duboku emocionalnu i bolnu priču. Kao beba, bez imena, porekla i bilo kakvog identiteta, pronašla se pored stovarišta na Kalemegdanu.
- Niko nije znao ko je, odakle dolazi, niti zašto je bila napustena. To je bio tek početak njene potrage za identitetom, koji je trajao kroz godine i godine nepoznanica, a u jednom trenutku, otkrivanje šokantne istine ostavilo je dubok trag na njenoj duši.
Nakon što je pronašla ljubav i sigurnost u domu svojih usvojitelja, Vesna je odrasla sa njima, ali nikada nije saznala istinu o svom poreklu. Usvojitelji su joj oduvek bili sve – majka i otac. Ipak, njihova smrt pre više od tri decenije nije donela odgovore na pitanja koja su joj zauvek bila u srcu.
- Čak i u poslednjim trenucima svog života, usvojitelji nisu priznali da Vesna nije njihovo biološko dete. Odrasla je sa mišlju da je deo te porodice, ali njen pravi identitet ostao je skriven, a istina o njenom poreklu bila je zakopana.
Vesna je tragala za odgovorima, polako, tiho i gotovo slučajno. Prvo je otvorila jednu staru fioku u kući svog detinjstva, a zatim je započela svoj put otkrivanja istine. Posetila je razna mesta, od kancelarija matičnih službi, preko Zvečanske i Doma za nezbrinutu decu, ali nijedno od tih mesta nije joj donelo odgovore koje je tražila. Svaki trag koji je pronašla samo je otvarao nova pitanja. Na svakom mestu na kojem je tražila odgovore, nailazila je na zid tišine. Niko joj nije mogao reći ko su njeni pravi roditelji, ko ju je napustio ili ko je zapravo njena porodica.
- U magli tih sećanja, jedan jedini trag koji je dala Vesni nadu bio je razgovor sa dalekim rođakom. Taj rođak joj je rekao da ima sestru bliznakinju, koja je navodno živela u Novom Sadu. Tu je Vesna dobila novu nadu da bi možda mogla da pronađe nekog svog, nekog ko je deo nje i njenog života. Osećala je potrebu da sazna više, da sazna ko su njeni biološki roditelji, ali i da li je to zaista istina.
- Dva i po meseca nakon što je saznala za sestru, Vesna se obratila dobrotvornoj organizaciji putem Fejsbuka, na stranici posvećenoj otetoj i ostavljenoj deci. U postu je napisala da su joj rođaci usvojitelja rekli da postoji sestra bliznakinja, koja živi u Novom Sadu, i da će uraditi DNK test kako bi utvrdila istinu. Taj trenutak je bio prepun nade, ali i straha, jer Vesna nije znala šta će sve otkriti.
Njene tvrdnje da je pronađena 10. maja 1963. godine u šumici ispod Kalemegdana bile su neverovatne. Beba u braon vreći, u kojoj je bila obavijena u belom ćebencu sa zavojem od pupčane vrpce. Bez imena, bez porekla, prepuštena je da bude zbrinuta u Zvečanskoj. Kroz sve ove godine, Vesna nije imala nikakve podatke o svojim biološkim roditeljima, niti je ikada saznala nešto više o svom poreklu. Jedina potvrda o njenoj priči bila je zvanična dokumentacija, koja je navodila da je rođena 20. aprila 1963. godine. Usvojena je u Ćupriji 1965. godine, kada su joj promenjena ime i prezime u Vesna Petrović.
- Kroz sve svoje godine života, Vesna se nikada nije smirila sa pitanjima o svojoj prošloj životnoj priči. Iako je prošla kroz mnoge prepreke, nikada nije gubila nadu da će jednog dana saznati istinu o sebi. Postavljanje pitanja o njenom poreklu, istraživanje njenih korena i pokušaj da otkrije pravu istinu o svom životu postalo je njen glavni cilj. Iako su odgovori često dolazili u obliku novih pitanja, Vesna je bila odlučna da dođe do kraja. Verovala je da će neko prepoznati njenu priču, njen poziv za pomoć.
U svojoj objavi na Fejsbuku, Vesna je zahvalila svim onima koji su bili voljni da pomognu i koji su joj pružili nadu da će, uprkos svemu, moći da pronađe svoju sestru bliznakinju, i možda jednog dana, da upozna svoju pravu majku. S obzirom na okolnosti, ova priča je i dalje u toku, ali ona nije odustala od svoje misije – da sazna istinu i da pronađe korene iz kojih je potekla. Ova emocionalna potražnja za identitetom, koju je Vesna nosila kroz čitav svoj život, postala je više od obične potrage za informacijama. To je postala borba za istinu, za sve ono što je nedostajalo u njenom životu – za ljubav, za odgovore, za porodičnu istoriju koja je čekala da bude otkrivena
