Prirodna sklonost da istražujemo svoje genetske korene i saznamo od koga smo nasledili koje osobine može da bude fascinantna, ali i zbunjujuća. U ovoj priči o nasleđivanju, osvetlićemo mitove i otkriti stvarnost iza porodičnih sličnosti, te analizirati da li smo zaista posebno povezani sa jednim od baka.
Osnove genetike: Kako nasleđujemo gene?
U osnovi, svaki od nas nasleđuje pola svojih gena od majke, a pola od oca. No, ovo ne znači da se svakih 25% naših gena dolazi od svake bake i svakog dede. Naime, proces nasleđivanja nije tako simetričan kao što bismo možda želeli da bude. Kroz rekombinaciju tokom formiranja jajašca i spermatozoida, genetski materijal se premešta, što znači da različiti unuci mogu dobiti različite proporcije gena od svojih baka i djedova.
Stoga, iako je statistički 25% našeg genetskog materijala dodeljeno svakom od naših baka i djedova, u stvarnosti to može varirati, jer se specifične osobine često prenose nesimetrično.
Majčina majka: Zašto se često kaže da smo „najviše na nju“?
Postoji široko verovanje da smo najviše povezani sa majčinom majkom. Ovo se može objasniti sa nekoliko razloga:
-
Biološki razlog: Dok je tvoja majka bila fetus, već su bile formirane njene jajne ćelije koje su kasnije dovele do tvog postojanja. Na neki način, tvoju nanu možemo posmatrati kao osobu koja je nosila tvoj potencijal čak pre nego što si se rodila.
-
Sociološki razlog: Majke i njihove majke često su fizički bliskije trudnicama i njihovim bebama. Veće vreme provedeno zajedno može izazvati osećaj dublje veze koja se ne mora nužno zasnivati na genetici.
-
Psihološki razlog: Ako više vremena provodiš sa nanom, prirodno ćeš primetiti sličnosti u izgledu, ponašanju ili karakteru. To stvara uverenje da baba po majci ima najjači uticaj na tebe.
Genetski gledano, ipak, nema čvrstog dokaza da je majčina majka dominantnija u tvojoj DNK. Ona doprinosi otprilike 25% tvoje DNK, baš kao i ostale bake i djedovi.
Očeva majka: Nevidljiv uticaj
S druge strane, bake po ocu često dobijaju manje pažnje u razgovorima o genetici, ali njihov uticaj nije slabiji. Očeva majka kroz svog sina (tvojeg oca) prenosi svoje gene na tebe. Ako je tvoj otac nasledio značajan broj njenih osobina, velika je verovatnoća da ćeš i ti „pokupiti“ slične osobine. Na primer, boja kose, oči, ili predispozicija za određene talente mogu se preneti baš od nje.
Dodatno, zdravstveni problemi, talenti i sposobnosti se često prenose kroz bakine i djedove linije, nezavisno od toga da li je reč o majčinoj ili očevoj strani.
Mitohondrijska DNK i “ženska linija” nasleđivanja
Jedan od najzanimljivijih delova nasleđivanja jeste mitohondrijska DNK, koja se prenosi isključivo kroz žensku liniju. Mitohondriji su „energetske centrale“ u ćelijama i sadrže svoju posebnu DNK koja je nasleđena isključivo od majke.
Dakle, mitohondrijska DNK tvoje majke dolazi od tvoje bake po majci, i tako dalje, stvarajući neprekinuti lanac prenosa. Međutim, mitohondrijska DNK je samo mali deo ukupne DNK, dok većina naših fizičkih osobina, kao što su izgled, visina ili sklonost ka sportu, zavise od nuklearne DNK koja je kombinacija svih naših baka i djedova.
Zaključak
U stvari, iako se često povezujemo s majčinom majkom zbog duboke emocionalne bliskosti ili mitohondrijske DNK, istina je da su svi naši bake i djedovi odgovorni za naš genetski materijal. Genetika nije jednostavna i ne funkcioniše u savršenim proporcijama. Svaki član porodice donosi deo sebe, ali to ne znači da ćemo sa svakom osobom biti genetski povezani na isti način.
