U današnjem članku vam pišemo o jednom dirljivom Božiću, o ljubavi, odricanju i snazi koju pronalazimo u malim stvarima.
- Baka Stana, koja je ceo svoj život posvetila porodici, tog Božića doživela je trenutak koji će zauvek nositi u svom srcu – trenutak kada je u svojoj osami pronašla pravi smisao Božića, a to je ljubav prema onima kojima je najpotrebnija.
Baka Stana je tog Božića ujutro ustala pre prvih petlova, kad je selo još spavalo pod debelim pokrivačem snega. Iako je imala problem sa zdravljem, to nije omelo njen entuzijazam za pripremanje trpeze za porodicu. Tokom dana je štedela da bi za Božić napravila bogatu trpezu, jer je želela da sve bude savršeno za sina, snaju i unuke. Miris domaće hrane širio se kućom, a u sredini stola bila je postavljena česnica sa dukatom koji je čuvala godinama. Stana je verovala da će mali Marko, najmlađi unuk, izvući dukat, što bi označilo sreću za celu godinu.
- Međutim, dan nije protekao onako kako je očekivala. Telefon je zazvonio tačno u podne, ali umesto radosnog dolaska, Dragan, njen sin, javio joj je da neće stići za Božić. Ispričao joj je da su kumovi pozvali njih na Kopaonik i da im se ne isplati vraćati do sela. Stana je ostala u šoku, a svečano postavljen sto je postao simbol njene tuge i usamljenosti. No, umesto da se preda tuzi, ona je odlučila da učini nešto neverovatno. Znala je da u selu živi Nataša, mlada žena koju je muž napustio, a koja je sa troje dece živela u teškim uslovima. Stana je, ne razmišljajući ni trenutka, uzela korpe i spakovala svu hranu sa stola, zajedno sa česnicom, i otišla do Nataše.
Kada je Stana stigla do Natašinog skromnog doma, u kojem nije bilo ni pečenja ni poklona, deca su je dočekala sa očima širom otvorenim od iznenađenja i sreće. Stana je znala da Nataša nema za hranu, pa je želela da Božić učini posebnim za njih. Kad su deca počela da jedu, smeh i radost ispunili su prostoriju. Iako nije bilo kristalnih čaša ni skupih escajga, bilo je nečeg mnogo vrednijeg – ljubavi i radosti. Najmlađi dečak je izvadio dukat iz česnice, a Nataša je, iznenađena, želela da ga vrati, misleći da je to samo za unuke Stane. Ali Stana je čvrsto stisnula Natašinu ruku i rekla: „Moji unuci imaju sve. Ovaj dukat je za tebe, ćero. Neka ti donese sreću.“
- Kasnije tog dana, kada se vratila u svoju kuću, Stana je bila ispunjena mirom i ljubavlju koju je dala. Iako su je deca izdala, ona je pronašla istinski Božić u tome što je pomogla onima kojima je to najviše trebalo. Telefon je kasnije zazvonio, bio je Dragan. Pitao je je li bila usamljena, a Stana mu je odgovorila sa osmehom u glasu: „Nisam, sine. Nikad nisam imala lepši Božić. Bila sam sa svojom porodicom.“
Ova priča nas podseća da pravi smisao Božića nije u poklonima, hrani ili savršenoj trpezi, već u ljubavi koju delimo s drugima. Ponekad su to upravo male stvari koje čine da se osećamo ispunjeno i voljeno. Stana je naučila da prava sreća dolazi kad se pomaže onima koji su u potrebi, iako možda nisu deo naše „tradicionalne“ porodice.
