Svečana sala hotela “Metropol” te večeri blistala je kao iz kataloga. Kristalni lusteri bacali su sjaj po mermernom podu, zlatne mašne krasile su stolice, a muzika je stvarala utisak savršenstva.
- Jovana je stajala na ulazu, u venčanici vrednoj nekoliko hiljada evra, sa osmehom koji je bio pažljivo uvežban. Za nju je ova svadba bila dokaz uspeha, potvrda da se „dobro udala“ i da je život konačno stao na njenu stranu. Svaki detalj morao je da bude besprekoran – gosti, fotografije, utisak koji će ostaviti.
Pored nje je stajao Darko, mladoženja, vidno uznemiren. Dok su se gosti smejali i nazdravljali, on je nervozno brisao znoj sa čela i stalno pogledom tražio izlaz. Njegova napetost nije imala veze sa tremom mladoženje. Nosio je mnogo teži teret – dugove koje je napravio kockanjem i pretnje ljudi koji nisu znali za strpljenje. Te večeri, dok su se drugi veselili, njemu je isticao rok da vrati ogroman novac.
U trenutku kada je atmosfera bila na vrhuncu, na vratima sale pojavio se Jovanin stariji brat, Nikola. Muzika nije stala, ali se razgovor u tom delu sale naglo utišao. Nikola je izgledao kao stranac u svetu luksuza. Nosio je iznošen sivi kaput, dva broja veći, sa izlizanim laktovima, i blatnjave, ispucale cipele. Košulja mu je bila stara, bez kravate, a pogled spušten. Među skupim odelima i haljinama, delovao je kao podsetnik na ono što Jovana nije želela da vidi.
Jovana je osetila kako joj krv navire u lice. Bes, stid i strah od osude spojili su se u jednu eksploziju. Pre nego što je Nikola stigao do glavnog stola, uhvatila ga je za ruku i povukla u mračni hodnik, daleko od gostiju.
- Reči su izlazile otrovne i brze. Pitala ga je da li je normalan, kako je mogao da dođe tako obučen, da je sramoti pred Darkovom porodicom i celim gradom. Za nju, brat u tom trenutku nije bio čovek, već pretnja njenom savršenom imidžu. Nikola je ćutao, gužvajući staru kapu u rukama, pokušavajući da objasni da nije imao ništa bolje, ali da je želeo samo da joj čestita.
Njene sledeće reči bile su još okrutnije. Pitala ga je gde mu je koverta, gde je poklon, optužujući ga da je došao samo da jede i pije i da je bruka. Kada je pokušao da kaže da je ipak nešto doneo, presekla ga je. Izbacila ga je sa svadbe, nazivajući ga klošarom, naredivši mu da nestane.
Nikola nije odgovorio. Samo je klimnuo glavom, progutao suze i izašao iz hotela u hladnu noć. Jovana se vratila u salu, popravila šminku i slagala goste da je u pitanju bio neki prosjak kog je obezbeđenje izbacilo. Svadba se nastavila, smeh i muzika su prekrili ono što se upravo dogodilo.
Nedugo zatim, Darko je izašao u hodnik da zapali cigaretu i smiri ruke koje su mu se tresle. Dok je hodao, ugledao je papir na podu – baš na mestu gde je Nikola stajao. Podigao ga je misleći da je račun, ali kada je pročitao naslov i cifru, cigareta mu je ispala iz usta. Bio je to ugovor o prodaji stana. Nikolinog stana. Jedine nekretnine koju je imao.
- Uz ugovor je bila zakačena uplatnica. Primalac – ljudi kojima je Darko dugovao novac. Iznos – tačno do poslednjeg evra duga. Na poleđini je stajala kratka poruka: da zna u kakvim je problemima, da je čuo pretnje, da ne dozvoli da Jovanu iko dira. Nikola je prodao sopstveni dom kako bi spasio sestrin brak i Darkov život.
Sramota koja je preplavila Darka bila je jača od straha. Uleteo je u salu i povikao da se muzika ugasi. Gosti su zanemeli. Pred svima je Jovani gurnuo dokument u ruke i rekao istinu. Da je njen brat prodao stan zbog njegovih dugova, a da ga je ona izbacila jer nije imao kravatu.
U tom trenutku, sve se srušilo. Jovana je shvatila da je onaj čovek u starom kaputu bio jedini pravi gospodin u sali. Bacila je bidermajer i potrčala ka izlazu, dok su se gosti u tišini sklanjali.
Ispred hotela, na autobuskoj stanici, Nikola je sedeo na klupi, drhteći od hladnoće, jedući parče hleba. Čekao je noćni autobus za selo. Kada je video Jovanu kako trči u venčanici po susnežici, pokušao je da ustane, ali ona je već pala na kolena pred njim. Jecala je, moleći za oproštaj, priznajući koliko je bila slepa i surova.
- Nikola se tada samo blago nasmešio. Skinuo je svoj stari kaput i ogrnuo sestru da se ne smrzne. Rekao joj je da ustane, da nema šta da se prašta, jer krv nije voda. Taj gest, tih i dostojanstven, bio je snažniji od svih govora te večeri.
Darko je prišao, uhvatio Nikolu za ruku i poljubio je, nazivajući ga bratom i glavom kuće. Te noći, svadba se nastavila drugačije. Nikola je sedeo na čelu stola, u istom onom sivom kaputu, dok ga Jovana nije puštala iz zagrljaja. Darko je pred svima nazdravio čoveku koji nema ništa u džepovima, ali ima srce veće od celog hotela.
Ovakve priče, kako često pišu BOLDOVANI DOMAĆI MEDIJI POPUT „BLICA“, podsećaju da prava vrednost ljudi ne stanuje u odeći i novcu, već u delima. Slične sudbine analiziraju i BOLDOVANI IZVORI KAO „VEČERNJE NOVOSTI“, ističući koliko je ponos često zaslepljujući. A kako zaključuju i BOLDOVANI PORTALI POPUT „KURIRA“, ponekad je potrebno izgubiti iluziju da bismo prepoznali ko je zaista bogat – onaj koji daje sve, čak i kada nema ništa.
