Danas u članku pišemo o važnosti poštovanja tradicija i običaja kada su u pitanju Zadušnice, dan posvećen sećanju na preminule.
- Otac Predrag Popović, poznat po svom angažmanu u duhovnim pitanjima, posebno je ukazao na značaj ovih dana i ispravnog ponašanja prema onima koji su nas napustili. Zadušnice nisu samo dan kada posjećujemo grobove naših najmilijih, već prilika za molitvu, zahvalnost i duboko poštovanje prema onima koji su prešli u večni život.
Otac Predrag podseća da je važno održavati grobove urednima i dostojanstvenima. Međutim, on naglašava da se treba izbegavati određeni običaji koji su postali uobičajeni na grobljima, a koji, prema njegovom mišljenju, ne odražavaju istinsku suštinu Zadušnica. Umesto paljenja cigareta, otac Predrag savetuje da se na grobovima koristi kadionica, koja simbolizuje molitve koje se uzdižu prema Bogu. “Tamjan koji se podiže u dimu predstavlja naše molitve i poštovanje prema pokojnicima,” objašnjava otac Predrag, dodajući da je to mnogo prikladniji izraz poštovanja nego pušenje na groblju.
- Često mu postavljaju pitanje o tome da li je ispravno razgovarati s preminulima, na što otac Predrag odgovara jasno – nema ničeg lošeg u tome. “Vernici veruju u vaskrsenje, a ne u konačnu smrt,” kaže on, podsećajući da u tom verovanju stoji smisao i razlog da ponekad, uz grob voljenog, izgovorimo neku misao, zahvalnost ili molitvu. Zadušnice su prilika da se setimo onih koji su nam ostavili nasledstvo i vrednosti, pa je razgovor s pokojnikom, prema hrišćanskoj tradiciji, potpuno prirodan.
Posebno se osvrnuo na uobičajeno nošenje plastičnih venaca i cvetova na groblja, pozivajući se na odluku blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, koji je zabranio upotrebu plastičnog cveća. “Plastika ne truli i izblede, što kvari prostor groblja, a na simboličkom nivou ne odražava prolaznost života, ni pokajanje koje vera propoveda,” objašnjava otac Predrag. Umesto plastičnih cvetova, on preporučuje da na grobove ponesemo prirodne, prave cvetove, idealno ubrane iz domaće bašte. “Ruže, grančice ruzmarina, ili sezonsko cveće,” navodi on kao primer, dodajući da, čak i kad to cveće uvene, to nosi simboliku prolaznosti života.
- Uobičajeno je, takođe, da se na Zadušnice ponesu i simboli života, poput vina i kuvanog žita, koji podsećaju na vaskrsenje. Otac Predrag poziva vernike da, ukoliko na groblju zateknu sveštenika, pozovu ga da izgovori molitvu za preminule. “Molitva, tišina i poštovanje su ključni elementi ovih dana,” naglašava otac Predrag. Zadušnice, prema njegovim rečima, nisu dan za gozbe i veselje, pa je stoga neprikladno postavljati bogate trpeze, praviti buku ili konzumirati alkohol na groblju. “Zadušnice su dan za tišinu, molitvu i zajedničko sećanje,” zaključuje on.
Na kraju, otac Predrag podseća da briga o grobovima naših predaka nije samo stvar običaja, već i naše duhovne odgovornosti. “Sećanje na naše pretke, molitva za njih i poštovanje njihovih vrednosti deo su naše duhovne zrelosti,” dodaje on, pozivajući vernike da ne zaborave one koji su im ostavili ime, tradiciju i vrednosti. U suštini, Zadušnice su prilika da se podsetimo na ono što je zaista važno – da poštujemo našu prošlost i odajemo priznanje onima koji su nas oblikovali, a to činimo kroz molitvu, skromnost i ljubav.
