U današnjem članku vam pišemo na temu života koji je spolja izgledao glamurozno, a iznutra nosio težak teret. Ovo je priča ispričana jednostavno, onako kako bi je ispričao lični bloger koji je dugo razmišljao o sudbinama ljudi iza velikih imena.
Konstantin Majls bio je novinar čija je karijera delovala kao san svakog reportera. Čovek iz Zagreba koji je, gotovo bez pompe, uspevao da dođe do vrata najmoćnijih i najpoznatijih ljudi sveta. Njegov put nije počeo luksuzno niti planski. Ratne i posleratne godine same su ga gurale u novinarstvo, a on je prihvatao izazove bez mnogo kalkulisanja. Upravo ta spontanost kasnije će postati njegov zaštitni znak u intervjuima.
- Njegov stil nije bio napadan. Naprotiv, oslanjao se na suptilan humor, tihu ironiju i pažljivo birana pitanja. Sagovornici su se opuštali jer nisu imali osećaj da su na ispitivanju. Tako je Majls gradio razgovore koji su ostajali upamćeni ne po senzaciji, već po ljudskosti. Bio je novinar koji je znao da ćuti onda kada je to važnije od pitanja.
Tokom decenija rada razgovarao je sa ljudima iz politike, kulture, nauke i filma. Njegovi intervjui sa slavnim glumcima i umetnicima otkrivali su njihove slabosti, sumnje i humor, često bolje nego velike svetske redakcije. Najpoznatiji razgovori bili su oni u kojima je uspevao da ostane samo čovek pred čovekom, bez distance koju titule nameću.
Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima susret sa muzičkom legendom Džonom Lenonom. Taj intervju nije nastao planirano, već iz impulsivne odluke i lične radoznalosti. Umesto kupovine skupog kaputa, Majls je izabrao putovanje i razgovor. Taj izbor doneo mu je jedan od najcitiranijih intervjua u njegovoj karijeri, ali i potvrdu da novinarstvo često nagrađuje hrabrost, a ne komfor.
- Iza profesionalnog uspeha, međutim, krila se porodična priča koju javnost dugo nije poznavala. Dok je Majls u javnosti bio simbol uspeha i intelektualne elegancije, privatno je nosio brige koje se ne vide na fotografijama ni u novinskim kolonama. Njegova deca odrasla su u senci velikog imena, sa pritiscima koji nisu bili nimalo laki.
Sin Aleksandar postao je deo jedne od najšokantnijih priča u novijoj hrvatskoj istoriji. Njegovo ime vezano je za veliku krađu kulturnog blaga, događaj koji je godinama punio naslovnice. Javnost je bila fascinirana kontrastom: sin uglednog novinara, izuzetno inteligentan, a upleten u kriminalni slučaj ogromnih razmera. Taj šok bio je bolan ne samo za društvo, već pre svega za porodicu.
Porodična tragedija tu se nije završila. Konstantinova ćerka Maja bila je novinarka, hrabra i posvećena poslu, poznata po istraživačkim tekstovima. Njena prerana smrt ostavila je duboku prazninu i dodatno ranila roditelje. O ovim događajima kasnije su pisali domaći mediji, među njima i HRT i Jutarnji list, pokušavajući da objasne koliko je krhka linija između javnog uspeha i privatnog sloma.
- Aleksandrova sudbina, o kojoj su izveštavali Nacional i Večernji list, i danas se analizira u dokumentarnim emisijama i novinarskim tekstovima. Njegov život i postupci često se tumače kao posledica unutrašnjih borbi, a ne samo kriminalne namere. Stručnjaci i novinari slažu se u jednom – iza te priče stoji porodica koja je platila previsoku cenu.
Na kraju, priča o Konstantinu Majlsu ostaje snažan podsetnik. Slava, priznanja i veliki intervjui ne štite čoveka od lične boli. Kako su zaključivali i domaći analitički tekstovi objavljeni u hrvatskim medijima, ovo nije samo priča o jednom novinaru i njegovoj porodici, već o društvu koje često vidi uspeh, ali retko zastane da pogleda čoveka iza njega.
