Jovo Maksić, poznat kao jedan od cenjenih srpskih glumaca, u svom životu i karijeri prešao je kroz različite faze koje su ga oblikovale kako kao profesionalca, tako i kao čoveka. Njegovo detinjstvo u malom selu Plavno, podno planine Dinare, protkano je osećajem slobode i maštovitosti.
- Odrastajući u atmosferi u kojoj su deca imala prostora da se igraju i stvaraju, Jovo je razvijao duboku emocionalnu vezanost za zajednicu i porodicu. Selo je bilo njegov svet, a svaki dan je prolazio u igri i bezbrižnosti, bez stresa i žurbe. Te vrednosti su ostale duboko urezane u njegovom srcu, iako će ih sudbina uskoro staviti na test.
Maksić je školu završio u Plavnu, ali ga je srednja škola odvela u Knin, koji je tada bio najvažniji urbani centar tog regiona. To je bila prilika da se upozna s novim svetom, ali i da se zaljubi u devojku koja će kasnije postati njegova životna saputnica. Međutim, početak devedesetih donosi potpunu promenu u njegovom životu.
- Rat u bivšoj Jugoslaviji donosi strah, neizvesnost i razdvojenost od voljenih. Jovo je bio prisiljen na selidbe, a najteže je podneo razdor sa devojkom iz Knina. Godine nesigurnosti i bola u životu, ipak, nisu bile kraj njihove ljubavi. Kasnije, sudbina ih je ponovo spojila u Banjaluci, što je označilo novi početak njihovog zajedničkog života. Njihovo venčanje i odlazak u Beograd postavili su temelje porodici koja će se ubrzo proširiti dolaskom njihove dece, ćerke Isidore 1997. i sina Rastka četiri godine kasnije.
Uspon Jove Maksića nije bio brz ni lak. Studirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, ali je morao da se bori i za egzistenciju svoje porodice. Pored studija, radio je fizičke poslove, najčešće na građevini. Njegovo iskustvo rada na mešalici pomoglo mu je da nauči mnoge zanate i razvije snalažljivost koja će mu kasnije koristiti. Jovo nije imao iluzija o lakoj karijeri, iako je gluma bila njegov san. Sa vremnom je shvatio da ništa ne dolazi preko noći. Njegovo shvatanje života bilo je jasno: upornost i strpljenje ključ su svakog uspeha, kako u privatnom životu, tako i u karijeri. Te godine su bile ispunjene izazovima, ali i velikim osobnim i profesionalnim rastom. Sreću i podršku, koja je bila neprocenjiva, nalazio je u svojoj porodici, koja je za njega bila temelj svega što je postigao.
- Iako je u početku bilo teško balansirati između glume i brige o porodici, Maksić je znao da je porodični život njegova najveća motivacija. Veza sa suprugom, kao i odnos sa decom, ostali su mu najvažniji. Rad na pozorišnim predstavama i filmovima bio je samo deo njegovog života. Na sceni je ostvario mnoge prepoznatljive uloge, a među najpoznatijim ostvarenjima izdvajaju se rad na predstavama kao što su „Bunar“ i nastupi u filmovima poput „Dara iz Jasenovca“ i serije „Tajne vinove loze“. Međutim, u njegovoj filozofiji života, najvažniji trenutak nije bio osvajanje prestižnih nagrada, već „privatni“ trenuci sa porodicom, u kojima je pronalazio unutrašnju snagu.
- Maksić nije krio da mu je život u Beogradu bio ispunjen izazovima. Pozorište i film nisu uvek donosili sigurnost, a porodica je često bila u prvom planu, dok je on u pozadini morao da se bori za opstanak. Rad na građevini, zajedno s glumom, bio je način na koji je preživljavao teške godine. Ipak, nije gubio veru ni u sebe ni u svoj poziv. “Igrao bih jednu ili dve predstave mesečno, a u međuvremenu sam radio na građevini”, pričao je. To iskustvo mu je pomoglo da shvati koliko su važni trud i rad u procesu stvaranja. Čak i u tim godinama nesigurnosti, Maksić je uvek gledao pozitivno na život, verujući da je svaki trenutak vredan i da će trud na kraju doneti plodove.
U svojim izjavama, često je isticao da je roditeljstvo najveći dar koji je mogao dobiti. Zasnovanje porodice kada je bio mlad, smatrano je od strane njega kao ključni faktor koji mu je omogućio da se suoči sa svim životnim izazovima. „Rano sam zasnovao porodicu i to mi je dalo snagu“, govorio je. Porodica mu je bila podrška u svakom trenutku, kako u najtežim godinama, tako i u vremenima kada je trebalo da balansira između akademskih i profesionalnih obaveza.
- Danas, Jovo Maksić živi u Beogradu, iako koreni iz njegovog rodnog kraja, vrednosti koje je stekao tokom života, i dalje mu ostaju najvažniji oslonac. Skromnost, solidarnost i posvećenost porodici oblikuju njegov svakodnevni život i karijeru. On se, kao i mnogi umetnici, trudi da balansira između svog profesionalnog života i ličnih vrednosti, pokazujući svim mladim generacijama koliko je važno ostati dosledan sebi i svojim principima.
Na kraju, Jovo Maksić nije samo poznati glumac, već i otac i suprug koji je, uprkos svim teškoćama, uspeo da izgradi stabilan život za svoju porodicu. Njegov život je priča o borbi, ljubavi, i istrajnosti – o tome kako je jednostavna životna filozofija, temeljena na ljubavi prema porodici i poštovanju rada, ključ uspeha u najtežim vremenima. Ova priča se ne svodi samo na profesionalne uspehe, već na to koliko je važno u životu biti posvećen onima koje volimo
