Mitrovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, slavi se 8. novembra, a vernici ga obeležavaju u duhu mnogobrojnih narodnih običaja koji ga čine posebnim. Ovaj praznik nije samo dan u crkvenom kalendaru, već ima duboko ukorenjene tradicije koje se prenose generacijama i koje odražavaju bogatu istoriju i verovanja naroda.
Narodni običaji vezani za Mitrovdan
Mitrovdan je jedan od onih praznika koji je u narodu obeležen brojnim verovanjima. Jedno od najpoznatijih je povezano s vremenskim prilikama – ako na Mitrovdan padne kiša ili mraz, predskazuje se da će zima biti duga i hladna, sa mnogo snega. Ovo predskazanje čini Mitrovdan posebnim, jer verovanje u njega omogućava stanovnicima da na neki način “prognoziraju” kakva će biti zima.
Takođe, na ovaj dan važi post na ribi, što znači da se na Mitrovdan tradicionalno ne jedu meso ni mlečni proizvodi. Ovo je prilika da se tokom posta obratimo pažnju na duhovnu stranu života, poštujući crkvene obrede i običaje.đž
Običaj ostajanja kod kuće
Prema starom verovanju, ako na Mitrovdan provedete noć van kuće, to može imati negativne posledice tokom godine – navodno ćete se smucati po tuđim domovima, a nećete moći da pronađete mir i sreću u svom domu. To je razlog zašto je, u tradiciji, ovaj praznik bio dan kada se izbegavalo napuštanje kuće, osim ako niste bili pozvani na slavu. Ovaj običaj podseća na važnost porodične zajednice i doma, kao i na poštovanje tradicije.
Mitrovdan i hajduci
Mitrovdan se, prema narodnim predanjima, povezivao i sa hajducima, poznatim borcima iz istorije Balkana. Mitrovdan je bio dan kada su se hajduci rastajali, kako bi otišli na zimovanje, a ponovo bi se sastajali na Đurđevdan sledeće godine. Zbog toga je nastala poznata narodna krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Mitrovdan i ponašanje prema deci
Na Mitrovdan je u nekim krajevima Srbije postojalo verovanje da na ovaj dan ne treba grditi decu, bez obzira na to koliko su bila nestašna ili neposlušna. Verovalo se da bi grdnje na Mitrovdan mogle dovesti do toga da deca tokom godine postanu još nestašnija, pa je ovaj dan bio prilika za miran i strpljiv odnos prema deci.
Mitrovdan i običaji u Šumadiji
U Šumadiji, na Mitrovdan, postoji i tradicija stavljanja oblutaka u svaki ugao sobe. Verovalo se da ovo može da zaštiti kuću od miševa. Osim toga, žene na Mitrovdan odavno nisu dirale vreteno, češljeve i makaze, što je povezivano s verovanjima da ove aktivnosti na praznik mogu doneti nesreću ili nepoželjne događaje.
Završavanje poslova
Na Mitrovdan se takođe smatralo da svi veliki poslovi, naročito oni na polju, moraju biti završeni pre ovog datuma. Verovalo se da ovo nije dan za primanje gostiju, jer je to dan kada se treba posvetiti završetku svih obaveza i pripremi za zimu.
Sveti Dimitrije i simbolika
Mitrovdan je praznik posvećen Svetom Dimitriju, velikomučeniku iz Soluna, koji je rođen u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Dimitrije je bio poznat po tome što je javno propovedao hrišćanstvo i odbio da progoni hrišćane, zbog čega je bio bačen u tamnicu i mučen. Njegov grob je kasnije postao mesto hodočašća, a on je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Veruje se da je Dimitrijev grob imao poseban miris bosiljka i smirne, zbog čega je bio nazvan Mirotočivi, jer je odisao blagostanjem i zaštitom. Na Balkanu je podignuto mnogo crkava posvećenih Svetom Dimitriju, a jedan od najlepših hramova posvećenih ovom svetitelju nalazi se u Pećkoj patrijaršiji i Visokim Dečanima.
Mitrovdan je dan kada se okupljaju porodice, proslavljaju tradicije, a ujedno je i dan sećanja na velikog sveca, Svetog Dimitrija, čiji život i žrtva i danas inspirišu vernike širom sveta.
