U današnjem članku vam pišemo na temu koja će vas dirnuti i naterati da se zapitate o ljudskoj empatiji i pažnji prema starijim osobama. Priča o 90-godišnjoj baki koja je doživela pravi test ljudske ravnodušnosti i jedne male, ali snažne geste dobrote, može nas podsetiti na to koliko su ponekad naši postupci odraz naše unutrašnje kulture i saosećanja.
- Baka, uprkos svojim godinama, nije želela da se preda. Polako je kročila u prodavnicu, oslanjajući se na drveni štap i suočavajući se sa bolovima koji su joj pratili svaki korak. Iako su godine bile nepopustljive, njena želja da se sama snalazi u životu nije jenjavala. Prolazila je pored polica, pregledavala proizvode i, u tišini koja je vladala u tom trenutku, s tugom je vraćala ono što nije mogla da priušti. Zamišljala je koliko bi joj života mogla doneti neka osnovna jela, a cena je činila svaki njen korak težim.
U trenutku kada je, pod težinom bola, pala na pod prodavnice, nije bilo nikog da je pomogne. Ljudi su je gledali, neki su se na trenutak zaledili, ali brzo su se okrenuli i nastavili sa svojim obavezama. Niko nije prišao, niko nije pokazao želju da pomogne. Baka je, uprkos bolovima, pokušala da ustane, ali noge su je izneverile. S puzanjem se trudila da izađe, držeći se za štap, i bez snage da zatraži pomoć. Buka u prodavnici se smanjila, a jedina stvar koja se čula bila je njen tihi uzdah, i zvuk koraka koji su je vodili ka izlazu.
Ali onda se desilo nešto što je promenilo tok događaja. Mala devojčica, koja je verovatno imala oko pet godina, prišla je baki i pitala: “Bako, da li vas boli? Gde su vaša deca?” Ova mala ruka, koja je ponudila pomoć, postala je svetionik nade u trenutku kada su svi ostali bili ravnodušni. Majka devojčice je, videvši šta se događa, brzo pritrčala, pomogla baki da se smesti na klupu i pozvala hitnu pomoć. Mala devojčica je nastavila da drži bakinu ruku, šapćući joj da se ne boji i da će sve biti u redu.
- Na kraju, dok su čekali dolazak hitne pomoći, tišina u prodavnici postala je gotovo nepodnošljiva. Ljudi koji su pre toga okrenuli glavu sada su gledali jedni druge sa stidom. U tom trenutku postalo je jasno: samo je jedno dete imalo dovoljno hrabrosti da pokaže šta znači ljudskost, dok su svi ostali bili samo posmatrači.
Domaći izvori poput Centra za socijalnu skrb naglašavaju važnost brige za starije osobe u društvu, te pozivaju na veću odgovornost svih nas prema najranjivijim članovima društva. Bez obzira na socijalne ili ekonomske razlike, svi moramo shvatiti da su stariji ljudi zaslužni za poštovanje i pažnju, koju ponekad ne dobijaju. Uzimajući u obzir ovu priču, sigurno ćemo se zapitati kako možemo učiniti više za naše najstarije sugrađane, koji se često suočavaju sa samoćom i fizičkim teškoćama.
- Takođe, mnogi socijalni radnici često ističu da, iako imamo tehnologiju i informacije koje nam omogućavaju lakše pristupanje pomoći, ljudska toplina i saosećanje se ne mogu zameniti. Niko nije previše mali da bi pomogao, a to je lekcija koju nam je ova mala devojčica pružila.
U društvu u kojem se sve više okrećemo tehnologiji i ubrzanom načinu života, možda bismo svi trebali obratiti više pažnje na svoje bližnje, naročito starije osobe, koje zaslužuju poštovanje i podršku. Bez obzira na sve, istinska ljudskost se ogleda u malim gestama koje čine veliku razliku u životima onih kojima je najpotrebnije.
