Svakog 31. oktobra, hrišćanski vernici širom Srbije obeležavaju dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, Više o ovom svecu u nastavku članka…
Svecu koji je u narodu poznat kao zaštitnik lekara, slikara i svih onih koji veruju u snagu reči i umetnosti. Ovaj praznik, poznat kao Lučindan, zauzima posebno mesto u srpskoj tradiciji jer predstavlja most između jeseni i zime, svetlosti i tame, zdravlja i bolesti.
Mnogi ga doživljavaju kao dan kada se priroda povlači u tišinu, a domaćinstva u molitvu i mir.
Sveti Luka je, prema predanju, bio jedan od sedamdesetorice učenika Isusa Hrista. Rođen u sirijskoj Antiohiji, poticao je iz neznabožačke porodice, ali je još u mladosti pokazivao izuzetnu radoznalost prema svetu i ljudskoj prirodi. Studirao je filozofiju, medicinu i slikarstvo, što ga je činilo jednim od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Njegov kasniji život, prožet verom i posvećenošću, doveo ga je do samog Hrista, kojeg je imao priliku lično da upozna. Ta bliskost sa Spasiteljem kasnije će ga nadahnuti da napiše jedno od četiri jevanđelja — Svetu knjigu po Luki, treće po redu u Novom zavetu.
- U svojim spisima Luka nije samo beležio događaje, već je slikao duhovni portret Hrista — lekara duše i tela. Njegove reči odišu toplinom, saosećanjem i smirenjem. Odatle i narodno verovanje da on donosi zdravlje i blagostanje onima koji ga slave. Nakon Hristovog vaskrsenja, Sveti Luka je propovedao hrišćanstvo širom Rimskog carstva, zajedno s apostolom Pavlom. Putovao je kroz Antiohiju, Italiju, Dalmaciju i Makedoniju, šireći poruku vere i nade.
Posebno je zanimljivo da se Sveti Luka smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Prema predanju, naslikao je prve ikone Presvete Bogorodice, kao i apostola Petra i Pavla. Zbog toga se među umetnicima prenosi da se svaka slika mora stvarati sa molitvom i smirenjem — jer slika nije samo delo ruku, već i srca. Kao što navodi Radio Televizija Srbije (RTS), u mnogim manastirima širom zemlje, naročito u manastiru Žiča, vernici se okupljaju da prisustvuju liturgiji i poklone se ikoni Svetog Luke, koja se smatra čudotvornom.
- Prema zapisima crkvenih istoričara, Sveti Luka je mučenički preminuo u 84. godini života. U grčkom gradu Tebi, pagani su ga obesili o maslinu jer je odbio da se odrekne Hrista. Kasnije su njegove mošti prenete u Carigrad, a deo relikvija čuva se i u Srbiji. Etnolog Vesna Marjanović, u razgovoru za Espreso, istakla je da se kult Svetog Luke posebno ukorenio među Srbima još u vreme despota Đurđa Brankovića, koji je njegove mošti preneo u Smederevo.
Narodni običaji vezani za Lučindan prepuni su simbola i starih verovanja. Kaže se: „Sveti Luka – sneg do kuka“, što označava početak zime. Tog dana se u mnogim domaćinstvima ne obavljaju teški poslovi. Veruje se da će onaj ko prekrši ovaj običaj navući nesreću na dom. Umesto rada, ljudi pale sveće, okupljaju porodicu i mole se za zdravlje. U nekim delovima Srbije Lučindan je poznat i kao dan zdravlja i blagostanja, kada se domaćice trude da kuća bude čista, mirisna i ispunjena mirom.
- Zanimljivo je i narodno verovanje da Sveti Luka čuva stoku od vukova. Zbog toga su domaćini tog dana vezivali crvene vrpce oko torova i stoke, uz reči molitve da svetac zaštiti njihova dobra. U pojedinim selima, naročito u centralnoj Srbiji, ljudi su verovali da vukovi na taj dan ne napadaju jer ih „Luka vodi“. Ovaj običaj i danas živi u nekim ruralnim sredinama, što potvrđuje i izveštaj Eparhije žičke, koja svake godine podseća vernike da se Lučindan ne sme svoditi samo na gozbu, već da je to pre svega duhovni praznik zajedništva.
Jedan od najlepših običaja vezanih za ovaj dan jesu takozvane ovnovske svadbe. Nekoliko nedelja pre praznika, pastiri bi razdvajali ovnove od ovaca, a na dan Svetog Luke svečano bi ih spajali. Gozbe su bile radosne, sa pesmom i molitvom, a domaćini su verovali da će dobra godina zavisiti od toga koliko veselo prođe ova svetkovina. Devojčice su čak jahale ovnove pre nego što ih domaćin pusti među ovce, kako bi se „naredne godine ojagnjilo više ženskih jagnjadi“. Taj običaj, kako piše Politika, u nekim selima se i dalje simbolično obeležava kao znak plodnosti i nade u bolju godinu.
- Mnoge porodice u Srbiji slave Svetog Luku kao krsnu slavu, dok ga u nekim mestima obeležavaju kao zavetinu. U crkvama se na taj dan čitaju Jevanđelja, a sveštenici podsećaju vernike na važnost praštanja i molitve. Postoji narodna izreka da „na Svetog Luku niko nikome ne zamera“, jer se veruje da onaj ko oprosti na taj dan, otvara vrata sreći i zdravlju.
Sveti Luka se smatra i zaštitnikom lekara i bolesnih. Nije slučajno da ga mnogi zdravstveni radnici pominju u svojim molitvama, jer je, prema predanju, on i sam bio lekar koji je isceljivao ljude ne samo medicinom, već i verom. Brojni srpski lekari koji rade u crkvenim misijama širom sveta ističu da ih upravo priča o Svetom Luki inspiriše da u poslu ostanu humani i posvećeni. Kako navodi Blic, u pojedinim bolnicama na jugu Srbije tog dana se održavaju liturgije i prinosi kolač u čast zaštitnika medicine.
Posebno mesto Sveti Luka zauzima i u umetnosti. Njegovo ime nose brojne likovne akademije, umetnička udruženja i kulturne manifestacije širom regiona. U Beogradu, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) svake godine organizuje izložbu posvećenu njemu, podsećajući da umetnost ima svetlu, gotovo božansku ulogu u povezivanju ljudi.
- Duh Lučindana, kako kažu stariji, nije samo u obredima i molitvama, već u iskrenosti srca i toplini doma. Na ovaj dan, vernici se okupljaju, pale kandila i dele priče o svecima, ali i o sopstvenim životima, verujući da Sveti Luka sve vidi i razume. U nekim krajevima se gleda u nebo – ako su oblaci mirni, godina će biti rodna; ako duva vetar, kažu da će biti „mnogo vukova te zime“.
Sveti Luka podseća da vera nije puka tradicija, već živa nit između čoveka i Boga. Njegov život svedoči o snazi obrazovanja, umetnosti i humanosti. Bio je čovek koji je spojio nauku i veru, umetnost i ljubav prema bližnjem. Zbog toga nije čudo što se i danas u mnogim domovima njegove ikone čuvaju na počasnom mestu.
- Na kraju, Lučindan je dan kada se, uz miris tamjana i pesmu molitve, čovek podseća da život ima smisla samo ako se živi s verom i zahvalnošću. Sveti Luka nas uči da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već prisustvo dobrote i mira u srcu. Njegova poruka, zapisana pre skoro dve hiljade godina, i dalje odzvanja kroz vekove — kao tiha molitva koja povezuje sve koji veruju u svetlost, ljubav i istinu.
