U srpskim selima i gradovima, poslednji dan oktobra uvek ima poseban miris.Više u nastavku…
To nije samo jesenja kiša ili dim iz dimnjaka, već osećaj koji dolazi s praznikom posvećenim Svetom Luki, lekaru i apostolu, koga narod proslavlja kao zaštitnika zdravlja i dobrote.
Za mnoge porodice Lučindan nije samo običaj, već trenutak kada se prošlost, vera i nada sastaju za istim stolom.
Stara izreka „Sveti Luka, sneg do kuka“ i dalje se prepričava uz osmeh, iako današnje generacije znaju da nije svake godine tačna. U prošlosti je ona bila znak da se zima približava i da je vreme da se završe poljski radovi, zatvore ambar i pripreme kuće za hladne dane. U tom jednostavnom pravilu sažeta je mudrost predaka, ali i podsećanje da priroda uvek diktira ritam života.
- Ipak, ono što ovaj dan izdvaja jeste vera da prvi gost koji uđe u kuću određuje ton cele godine. Zato se domaćini nadaju da će prag preći prijatelj dobre volje, vedrog duha i snažnog zdravlja. Jer, kako narod kaže, „s kim se sretneš na Lučindan, s takvim ćeš hoditi kroz celu godinu“. Zbog toga su osmesi tog dana širi, a vrata se otvaraju s posebnom pažnjom.
Ko je bio Sveti Luka, čovek kojem je posvećen ovaj dan? Predanja govore da je bio lekar i jedan od Hristovih apostola, ali i slikar prvih ikona. Vernici ga poznaju i kao pisca Jevanđelja po Luki, teksta koji je ostavio neizbrisiv trag u hrišćanstvu. Njegove mošti vekovima su čuvane kao svetinja, a deo njegovog stopala i danas se nalazi u manastiru Kosijerevo. Priče govore da su njegove relikvije donosile čudotvorna isceljenja, naročito onima koji su patili od očnih bolesti. Upravo zbog toga Sveti Luka se i danas priziva kao zaštitnik zdravlja i utehe.
Zanimljivo je da među naučnicima postoji dilema o tome da li je Luka lično napisao Jevanđelje koje nosi njegovo ime. Dok savremena istraživanja tvrde da je ono nastalo kasnije, vera ljudi ne poznaje sumnju – za njih, Luka ostaje pisac koji je svojim rečima uneo nadu i svetlost u živote generacija. Za vernika, važnije od istorijskih rasprava jeste osećaj sigurnosti i blizine koji oseća kada izgovori molitvu Svetom Luki.
- Tog dana, mnoge porodice okupljaju se oko slavske trpeze. Pali se sveća, lomi se kolač i izgovara molitva. Za neke je Lučindan i krsna slava, pa praznik dobija još veći značaj. Kuća postaje mesto gde se prepliću miris hleba i tamjana, glasovi dece i šapat molitvi. Praznik je prilika da se obnovi porodično zajedništvo i podseti na ono što je zaista važno – zdravlje, ljubav i mir.
Posebnu snagu na ovaj dan ima molitva Svetom Luki. Vernici je izgovaraju tiho, tražeći snagu da izdrže iskušenja i zdravlje za sebe i svoje bližnje. Molitva ne nosi ton ponosa, već poniznosti. U njoj čovek priznaje svoju slabost i greh, ali istovremeno traži put ka oproštaju. Mnogi veruju da baš na Lučindan molitve posebno dobijaju odgovor, jer se apostol lekar zauzima za one koji mu se obraćaju.
Sveštenici podsećaju da je prava vrednost praznika u tome da se ljudi sete kako dobrota i praštanje imaju lekovitu snagu. Blagost u srcu i mir u domu donose više zdravlja nego ijedan lek, govore oni. Zato Lučindan nije samo dan sećanja na svetitelja, već i poziv da se živi u skladu s njegovim primerom.
- Danas, u vremenu brzih promena i svakodnevnog stresa, ovaj praznik dobija novu vrednost. On postaje podsećanje da ni bolest, ni briga, ni težak život ne mogu slomiti čoveka koji veruje i koji u svom domu gaji ljubav i zajedništvo. Mnogi ljudi svedoče da baš tih dana osećaju posebnu smirenost i snagu da krenu dalje.
Na kraju, Lučindan u sebi nosi jednostavnu, ali snažnu poruku: mir, ljubav i zdravlje nisu darovi koje treba čekati, već vrednosti koje se neguju. A onaj ko na ovaj praznik otvori vrata svog doma i srca, veruje da će mu godina pred njim biti osvetljena upravo tim vrednostima.
