U narodu se danas obeležava praznik posvećen Svetom proroku Osiji, jednoj od biblijskih ličnosti koja je ostavila snažan trag u hrišćanskoj tradiciji. Saznajte više…
Iako se o njemu ne govori onoliko često koliko o drugim prorocima, njegovo ime i delo duboko su utkane u sećanje vernika.
Osija je prorok koji je delovao u vremenu kada je Izrailj bio u iskušenju idolopoklonstva, a njegove reči ostale su zapisane kao opomena, ali i kao nada za budućnost.
Prema predanju, prorok Osija bio je sin Veirijin iz plemena Isaharovog. Živeo je osam vekova pre Hristovog rođenja i svoj život proveo u službi Božje reči. Njegova knjiga, sačinjena od 14 poglavlja, govori o sudbini naroda, o njihovim greškama i posrnućima, ali i o Božjoj milosti. Osija je bio neumoljiv u svojim opomenama – osuđivao je idolopoklonstvo, nepravdu i neverstvo, a istovremeno je pokazivao da Bog nikada ne napušta svoje ljude, već da pruža ruku spasenja. Ta dvostruka poruka – stroga opomena i obećanje nade – čini suštinu njegovog proročanstva.
- U vremenu kada je govorio, Izrailj je bio podeljen i oslabljen. Ljudi su se okretali tuđim bogovima, a prorok Osija hrabro je stajao protiv tog trenda, ne bojeći se posledica. Njegove reči o propasti Samarije i Izrailja bile su oštre, ali u njima se nazirao i put ka obnovi. On je najavljivao dolazak Mesije, ukidanje starih žrtava i bogatstvo darova koje će doneti novi savez. U tome se vidi njegova posebnost – prorokovao je ne samo za svoje vreme, već i za vekove koji dolaze.
Posebno je zanimljivo što je narod uz ovaj praznik sačuvao brojne običaje. Jedan od njih je izdvajanje ovnova na dan proroka Osije, da bi se sutradan, na Svetog Luku, puštali na ovce. Vernici su verovali da će tako saznati kakva ih godina očekuje. To nije bio samo stočarski ritual – u tome se ogledalo staro verovanje da priroda i vera moraju da idu ruku pod ruku, da ono što se dešava u štali ili na polju ima svoje značenje i u duhovnom smislu. U tom običaju vidi se iskonska veza između ljudi, prirode i vere.
- Osim toga, na ovaj dan u narodu je postojala praksa davanja priloga crkvi. Vernici su verovali da će se time izmoliti milost za porodicu, zaštita za decu i blagoslov za kuću. Davanje priloga nije se smatralo obavezom, već izrazom iskrene želje da se u odnosu sa Bogom i prorokom pronađe mir i snaga. Tako su i oni najsiromašniji odvajali ono što su mogli, verujući da svaka iskrena žrtva ima svoju vrednost pred Bogom.
Kako ističe Politika, u selima širom Srbije i danas se može naići na domaćine koji strogo poštuju ove običaje. Njihova poruka nije samo u predviđanju sudbine godine, već u održavanju kontinuiteta sa precima i tradicijom. „Ono što su radili naši stari, to činimo i mi“, govore mnogi, naglašavajući da se vera najbolje čuva kada se prenosi iz generacije u generaciju. (Izvor: Politika.rs)
- Portal Novosti podseća da prorok Osija, iako spada u takozvane „male proroke“, ima ogromno značenje u hrišćanskom učenju. Njegove reči o dolasku Gospoda i o prestanku starozavetnih žrtava tumače se kao jasna najava Hristovog dolaska. Time Osija povezuje starozavetna vremena sa novozavetnim, pokazujući da Božji plan ima kontinuitet. (Izvor: Večernje novosti)
Prema pisanju RTS-a, praznik Svetog proroka Osije često se obeležava tiho i skromno, ali njegovo mesto u crkvenom kalendaru je dragoceno. Oni ističu da je Osijina poruka i danas aktuelna – da greh nikada ne prolazi bez posledica, ali da se pokajanjem i verom uvek može pronaći put ka spasenju. (Izvor: RTS)
Duhovna snaga ovog praznika ogleda se u tome što ljude podseća na jednostavne, ali važne vrednosti. U vremenu kada se svet menja brže nego ikada, prorok Osija nas vraća osnovama: veri, zajedništvu, odgovornosti prema porodici i prirodi. Njegove reči, iako stare više od dve i po hiljade godina, deluju kao da su izrečene juče. One pozivaju da se čovek ne izgubi u prolaznim stvarima, već da traži večne vrednosti.
- U liturgijskom smislu, ovaj praznik ima posebno mesto jer prethodi Svetom Luki, jednom od jevanđelista, što dodatno naglašava povezanost proročkog glasa starog zaveta sa novozavetnom porukom. Vernici u tome vide potvrdu da se istorija vere gradi na čvrstim temeljima, gde se svaki prorok i svaki svetitelj uklapaju u jednu veliku priču o spasenju.
Na kraju, priča o proroku Osiji nije samo deo prošlosti. Ona je i poruka sadašnjosti i budućnosti. Osija je svojim životom pokazao da vera zahteva hrabrost, a svojim rečima da nada nikada ne sme da se izgubi. Zato se njegov praznik i danas obeležava s poštovanjem, kao prilika da se setimo da je Božja ljubav večna i da je ljudska vera most ka toj ljubav.
