Danas vernici širom Srbije obeležavaju uspomenu na Svetog mučenika Longina Sotnika, rimskog vojnika koji je prisustvovao trenutku koji je zauvek promenio tok ljudske istorije.U nastavku više…
– raspeću Isusa Hrista. Njegovo ime ostalo je zapisano u jevanđelju po Mateju, gde se navodi da je upravo on, posmatrajući smrt Isusovu, izgovorio rečenicu koja odjekuje vekovima: „Ovo zaista beše Sin Božiji“.
Taj tren preobraćenja nije bio samo lični, već je postao snažan simbol vere i svedočanstva istine.
- U narodnom predanju, Longin se pominje i kao onaj koji je kopljem probio Hristov bok, skraćujući njegove muke na krstu. Upravo taj čin, koji bi mogao izgledati surov, u hrišćanskoj tradiciji tumači se kao trenutak saosećanja, jer je mučeniku olakšao patnju. Nakon tih događaja, Longin se zajedno sa nekolicinom rimskih vojnika okrenuo hrišćanstvu, napustivši dotadašnji način života i vojne dužnosti. Njegova nova vera nije bila samo rečima izražena, već se ogledala u svakodnevnim delima i misionarskom radu.
Želeći da se širi istina o Vaskrsenju, Longin je govorio ljudima o onome čemu je lično svedočio. To nije odgovaralo tadašnjim jevrejskim sveštenicima ni vlastima, koji su nastojali da zataškaju događaje i šire neistine kako bi prikrili Hristov povratak iz mrtvih. Zbog toga je naređeno njegovo pogubljenje. Iako je uspeo da izbegne prvi pokušaj, povukavši se iz vojske i nastavljajući propoved, nije se mogao zauvek sakriti. Na kraju su ga pronašli na imanju njegove porodice. Tada se pokazala njegova hrabrost i predanost – nije bežao niti molio za milost, već je sam prihvatio presudu, kako bi zaštitio vojnike koji bi zbog neposlušnosti bili kažnjeni.
Njegova smrt nije bila kraj, već početak večnog sećanja. Glava mučenika odnesena je u Jerusalim kao dokaz izvršenja, a njegovo telo sahranjeno je prema njegovoj želji. U očima vernika, ta žrtva predstavlja najviši oblik odanosti Bogu – svesno predavanje života zarad istine. Danas, vekovima kasnije, njegovo ime i dalje se poštuje i slavi, a njegov praznik zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru.
U Srbiji se ovaj dan beleži crnim slovom, što znači da se ubraja među značajnije praznike. Vernici odlaze u crkve, pale sveće i mole se za zdravlje svojih porodica i bližnjih. Poseban običaj vezan za današnji dan kaže da bi svako trebalo da pomogne prvoj osobi koju sretne nakon izlaska iz crkve. Taj čin dobrote smatra se simboličnim povezivanjem sa samim svetiteljem, jer se veruje da će on nagraditi one koji pomažu drugima zdravljem, srećom i blagostanjem. Dobro delo na ovaj dan ima posebnu snagu, jer odražava suštinu hrišćanskog života.
Kako piše Večernje novosti, u mnogim delovima Srbije ovaj običaj i dalje živi. Ljudi često, vraćajući se iz crkve, pomažu neznancu ili daju prilog onome ko prosi ispred crkvenih vrata. Za mnoge je to više od tradicije – to je osećaj pripadnosti i povezivanja sa precima, koji su iste običaje čuvali i prenosili kroz vekove. Upravo ti trenuci čine da praznik ne bude samo formalni datum, već živo podsećanje na snagu zajedništva.
- Domaći etnolozi ističu da je ovaj praznik kroz istoriju imao i socijalnu dimenziju. Prema istraživanju koje prenosi Glas javnosti, u pojedinim selima se organizovalo zajedničko pomaganje siromašnima – od donošenja hrane, do spremanja zimnice za porodice koje to same nisu mogle. Tako je sećanje na Longina postajalo prilika da se pokaže solidarnost i da se potvrdi osnovna poruka hrišćanstva: ljubav prema bližnjem. Upravo to darivanje i pomaganje drugome smatralo se najčistijim načinom proslave praznika.
Danas, kada je svet prepun izazova i kriza, mnogi vernici naglašavaju da se na ovakvim praznicima traži duhovna uteha i snaga. Prema rečima sveštenika koje je preneo RTS, sve više mladih se poslednjih godina uključuje u običaje, ne samo iz religioznih razloga, već i zato što žele da povrate osećaj zajedništva. Pomažući drugima, oni pronalaze smisao i u sopstvenim životima. Taj povratak veri kroz dela dobrote i humanosti postaje most između prošlosti i sadašnjosti.
U sećanju na Svetog Longina ogleda se univerzalna poruka – vera se ne meri rečima, već postupcima. Njegova priča podseća da istina ponekad zahteva žrtvu, ali da upravo ta žrtva donosi snagu i besmrtnost. Kada vernici danas pale sveće i pomažu drugima, oni ne obnavljaju samo staru tradiciju, već i sami postaju deo večnog lanca ljubavi i saosećanja koji ne poznaje kraj.
- Zato ovaj praznik i dalje nosi toliku snagu. On nije samo istorijsko sećanje na jednog rimskog vojnika, već i večni podsetnik da vera može da promeni srce i da dobrota, čak i u najtežim trenucima, ostaje put ka svetlosti.
