U današnjem članku vam pišemo na temu praznika koji vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju u čast Svetog apostola Filipa. Ovaj dan ima poseban značaj jer označava početak priprema za veliki božićni post i povezuje veru, tradiciju i običaje naroda.
- Sveti apostol Filip bio je rodom iz Vitsaide, kraj Galilejskog jezera. Prema predanju, svoj život posvetio je propovedanju Jevanđelja u Aziji i Grčkoj. Iako su Jevreji želeli da mu naude, čudesna Božija dela spasavala su ga više puta. Ipak, njegov život završio je mučeničkom smrću kada je, zajedno s apostolom Vartolomejem, razapet na drvo. Dok je Vartolomej preživeo zahvaljujući pomoći naroda, Filip je u 86. godini izdisao, a njegove svete mošti kasnije su prenete u Rim. Njegovo stradanje ostalo je simbol istrajnosti u veri i posvećenosti Hristu.
Ovaj praznik ima i narodni, običajni značaj jer se vezuje za poklade pred početak božićnog posta. Danas se on često naziva i Filipovim postom, jer neposredno prethodi velikom postu koji traje 40 dana, sve do Božića. Prema narodnom verovanju, večera uoči ovog posta trebalo bi da bude bogata i da okupi ukućane za istim stolom. To je trenutak zajedništva, praštanja i veselja. U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se organizuju povorke maskiranih igrača koji uz pesmu, svirku i buku prolaze kroz naselja, izvodeći trikove i igre. Na taj način se, prema verovanju, rasteruju zle sile i veštice, jer se smatra da u vreme poklada imaju snažniji uticaj. Prema pisanju Politike, upravo ti običaji predstavljaju spoj hrišćanske vere i starog narodnog nasleđa koje se vekovima neguje u našim krajevima.
- Zanimljivo je i to što mnogi običaji variraju od mesta do mesta. Negde se nakon večere zavezuju verige u kući kao simbol zaštite doma, dok se kore od pojedenih jaja bacaju u vatru radi pročišćenja. Takođe, tabani se trljaju belim lukom, jer se verovalo da on ima moć da odbija zle sile. Deci se, da bi bila zaštićena tokom noći, oblače prevrnute pidžame ili majice. U nekim krajevima postoji i verovanje da se pri trljanju tabana belim lukom izgovaraju reči: „Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.“ Ove reči smatrale su se zaštitnom molitvom protiv zlih uticaja i bolesti. Prema navodima RTS-a, i danas u pojedinim selima u Srbiji stariji vernici nastoje da očuvaju ovakve običaje, jer oni predstavljaju deo kulturnog identiteta i verovanja.
Obeležavanje praznika Svetog Filipa ima duboku simboliku. S jedne strane, podseća vernike na život i mučeništvo svetog apostola koji je svojom verom osvetlio put hrišćanstvu, a s druge strane povezuje narod sa tradicijom i običajima koji su oblikovali zajednički identitet kroz vekove. Današnje proslave nisu samo verski ritual, već i kulturno nasleđe koje spaja porodicu, komšije i zajednicu. U ovom danu pronalazi se poruka mira, praštanja i zajedništva, što su vrednosti koje i danas imaju posebnu snagu. Kako prenosi Novosti, u mnogim mestima širom Srbije crkve su na ovaj dan ispunjene vernicima, a pokladne večere i okupljanja postaju prilika da se obnovi osećaj zajedništva i nade pred Božić.
