Priča o svetom Antoniju, poznatom monahu i filozofu, jedan je od najlepših primerâ mudrosti koja nije zavisila od svetovnog obrazovanja, već od unutrašnje spoznaje i iskustva života. Antonije je, iako nepismen, bio duboko mudar, a njegova učenost bila je zasnovana na jednostavnoj, ali snažnoj vezi sa prirodom, Bogom i svojim unutrašnjim osećanjima.
- Jedan filozof je jednom upitao Antonija: „Iz kakvih si ti knjiga pocrpio znanje o visokim istinama koje propovedaš?“ Na to je Antonije samo pokazao jednom rukom na nebo, a drugom na zemlju. Ovim je hteo reći da je stvarna mudrost prisutna u samom životu, u svakodnevnoj povezanosti sa svetom oko nas, bez potrebe za učenjem sa stranih izvora.
Antonijeva pouka o životu nije bila zasnovana na učenju iz drevnih filozofskih spisa, već na praktičnom iskustvu. Kada su kod njega došli filozofi u nameri da ga nadmudre, postavio im je pitanje: „Šta ima prvenstvo, um ili učenost? I šta je uzrok čega: um učenosti ili učenost uma?“ Kada su odgovorili da je um važniji od učene mudrosti, Antonije je odgovorio: „Sada shvatate da čovek razvijenog uma nema potrebe za učenošću.“
Za Antonija, istinska mudrost nije bila u tome da se zna mnogo, nego u tome da se razlikuje dobro od zla, i da se čini ono što je korisno za dušu. Istinska razboritost, prema njemu, nije u tome da citiramo staru mudrost, već u tome da živimo ispravno, da se trudimo da činimo dobro i da budemo zahvalni Bogu za svaki trenutak.
Antonije je takođe učio da mudrost ne dolazi odjednom, već da je to dugotrajan proces koji se gradi kroz upornost, iskustvo, vreme, podvige i stalnu težnju za dobrim. „Nemoguće je da čovek postane dobar i mudar odmah“, govorio je, „ali samo upornim staranjem, iskustvom i težnjom za dobrim može doći do istinske mudrosti.
- Jedan od njegovih ključnih saveta bio je da se neprestano sećamo smrti, jer takva spoznaja nam pomaže da živimo sa smirenim i skromnim duhom. „Svako jutro kada ustanemo, treba misliti da nećemo dočekati veče, i pre nego što legnemo, treba misliti da se nećemo probuditi.“ Ovaj pogled na život nas poziva da cenimo svaki trenutak, da ne gomilamo bogatstvo i da živimo skromno, bez pohlepe, gneva ili nesreće.
Antonije je verovao da je važno da ne otkrivamo sve svoje misli, već da ih delimo samo s onima koji nam mogu pomoći da izlečimo dušu. Takođe, naglašavao je značaj prijateljskih odnosa, ali je savetovao da budemo pažljivi u izboru savetnika, jer ne može svako mišljenje doneti istinsku mudrost.
Ove pouke svetog Antonija, premda napisane pre mnogo vekova, i dalje imaju snagu da nas inspirišu da živimo jednostavno, mudro i sa zahvalnošću prema svakom danu.
