U današnjem članku djelimo posebnu priču o tome kako smo, moj suprug i ja, pronašli svoj jedinstveni ritam života, uprkos tome što se naši dnevni ciklusi potpuno razlikuju.Kakvu ? saznajte u nastavku…
On ustaje rano, dok ja obično spavam do kasno. Na prvi pogled, to može izgledati kao izazov za brak, ali zapravo smo naučili da te razlike pretvorimo u prednosti, umesto da budu izvor nesuglasica.
Moj muž je pravi ranojutarnji tip. Počinje svoj dan oko šest sati ujutro, sa svežim entuzijazmom i spreman za sve što ga čeka.
- Njegov dan obuhvata mnogo stvari pre nego što izađe iz stana – ponekad opere sudove, ponekad popravi nešto, a naravno, sve to uz kafu koja mu pomaže da se fokusira na obaveze koje ga čekaju. Ja, s druge strane, nisam ni blizu takvog tempa. Moj organizam je najproduktivniji u večernjim satima, pa sam navikla da ostajem u krevetu i spavam do 9 ili 10 ujutro, dok se on već priprema za posao. Na neki način, ovi različiti ritmovi postali su naš način života, i to nam savršeno odgovara.
Isprva, priznajemo, bilo nam je teško da se nosimo sa tim razmakom u vremenu. Moj muž je, sa svim svojim obavezama i ranoraničkim navikama, počeo dan mnogo pre mene. S druge strane, ja sam se osećala kao da nešto „propuštam“ jer spavam dok on već vredno radi. U društvu često postoji pritisak da svi slede isti dnevni ritam, a žene koje spavaju duže često se osude. Ipak, s vremenom sam shvatila da je najvažnije da se u našem braku uskladimo na način koji nama odgovara, a ne prema tome kako društvo misli da bi trebalo biti.
Nakon nekoliko meseci, shvatila sam da sve te razlike zapravo donose pozitivne promene. Moj muž, dok je pio svoju prvu kafu, ima tih pola sata za sebe, kada u miru može da planira dan. Mnoge stvari koje bi on inače radio pod stresom, sada može da obavi u tišini i spokojstvu. Ja, pak, uživam u tome što kad se probudim, kuća je već u miru, svi su spremni za dan, a ja imam vremena da počnem sa svim onim što treba obaviti bez ikakvog stresa. Ovaj raspored nam omogućava da nijedno od nas ne bude pod pritiskom.
- Kada razmišljam o tome kako balansiramo našu svakodnevicu, shvatila sam da naš raspored ne znači da sam ja manje važna ili da moj doprinos nije dovoljno vredan. Iako kasnije započinjem svoj dan, moj rad traje duže, sve do večernjih sati. Dok moj muž završava dan pred televizorom, ja često još radim – da li se bavim kućnim poslovima, planiranjem, pisanjem ili nečim drugim. Na kraju dana, sve je uradjeno, i oboje smo dali svoj doprinos, samo u različitim delovima dana.
Pitanje koje nam često postavljaju je kako naš neusklađeni raspored utiče na naš odnos. Iskreno, nijednom se nismo osećali udaljeno zbog toga. Zajednička vreme, bilo da je to obrok, šetnja, razgovor pre spavanja ili zajedničke aktivnosti, čine našu povezanost i jačaju naš odnos. Različiti ritmovi nam nisu prepreka, već nas podsećaju da se u braku, kao i u životu, ne mora sve kretati po istom šablonu.
- Na kraju, u našoj priči je jasno da nije važno kada se ustajemo ili kako provodimo dan. Važno je prihvatiti i poštovati razlike, što je i ključ za uspešan brak. Iako je naš raspored netipičan, on nam omogućava da funkcionišemo na način koji odgovara nama, a to je najvažniji faktor.
