U današnjem članku, upoznajemo Nathan Blackstonea, koji je sedeo za stolom u restoranu, zaokupljen poslovnim razgovorom. Više u nastavku….
- Iako su se svi oko njega smeštali u luksuznoj atmosferi, nešto je privuklo njegovu pažnju. U daljini je ugledao ženu koja mu je probudila uspomene.
Ava. Njeno ime odjeknulo je u njegovoj duši kao nešto što je davno poznavao, ali što nije želeo da se seti. Njena pojava bila je ista kao i ranije: držanje, osmeh, pogled koji je mogao da ga smiri i izazove haos u njemu.
- Nathan nije mogao da se odupre i prišao je njenom stolu. U tom trenutku, ugledao je trojicu dečaka. Njihova bliskost i topla atmosfera koju je Ava stvarala oko sebe probudila su u njemu osećanje koje nije mogao da ignoriše. Jedan od dečaka izgledao je izuzetno slično njemu. Srce mu je poskočilo. Na trenutak je izgubio kontrolu, i viljuška mu je ispala iz ruke.
Ava ga je dočekala smireno, ali njen osmeh je bio drugačiji. „Dugo, zar ne?“ upitala je, pomerajući jednog od dečaka bliže sebi. Nathan je jedva izgovorio: „Jedan od njih… izgleda kao ja.“ Ava se nasmešila, ali njen pogled bio je ozbiljan. „Ako želiš odgovore, ne ovde,“ rekla je, očigledno izbegavajući da razgovara o tome pred decom. Ispod njih se prostirao balkon, a Ava je izgovorila rečenicu koja je Nathanovo srce slomila: „Jedan od njih je tvoj.“
- Nathan je stajao na hladnom balkončiću, dok je zvuk restorana polako nestajao. Neverica, ljutnja i krivica preplavile su ga. „Zašto nisi…“ pokušao je da upita, ali je Ava podigla ruku i zaustavila ga. „Ne glumi heroja,“ rekla je smireno. „Nisam te skrivala zato što sam te mrzela. Skrivala sam se jer me bolela tvoja svetlost. Nije bilo uslova da moja deca budu samo epizoda u tvom svetu.“ Nathan je ućutao, shvatajući ozbiljnost njenog stava.
Ava je nastavila: „Bila sam mlada, kao i ti. Napravila sam svoj put, a onda sam saznala da sam trudna. Nisam želela da te postavim kao zagonetku na stolu ili pritisak u tvom životu.“ Nathan je sa tugom u glasu rekao: „Ako sam išta pogrešno mislio…“
„Bio si mlad i pun sebe,“ prekinula ga je Ava. „I kao što sam i ja bila. Nakon toga, odlučila sam da moram da se brinem o sebi i svojoj deci.“
Nathan je gledao dečake kako se igraju, svaki sa svojim osobinama. Najstariji je mirno držao čašu, srednji je bio živahni umetnik, a najmlađi je bio nespretni mališan koji je tražio pažnju. „Koliko su stari?“ pitao je s toplinom u glasu.
„Osam, pet i tri,“ odgovorila je Ava. „Najstariji je tvoj, Nathan. Zbog toga sam te sada i pozvala da te vidim. Nije bilo momenta kad sam bila spremna da ih uputim u tvoj svet dok nisam znala da ih mogu zaštititi.“
Nathan je osećao kako ga obuzima ponos, ali i krivica. „Zašto sada? Zašto baš sada?“ upitao je.
Ava je pogledala grad ispod njih, a zatim rekla: „Zato što sada nisam samo ja. Postala sam roditelj, i stavila ih ispred svega. Želim da vidim da li si sposoban da uđeš u njihov svet, ne kao neko ko je samo iz prošlosti, već kao čovek koji je tu, sada.“
Nathan je, gledajući dečake, obećao: „Daj mi šansu. Daj mi priliku da uđem u njihov život, da pokažem da sam osoba koja može biti tu za njih.“
- U sledećim nedeljama, susreti su postajali sve češći. Nathan je učio kako da bude prisutan. Menjanje pelena, kuvanje za decu i deljenje dragocenih trenutaka, stvari koje novac ne može da kupi. Medijska pažnja nije nedostajala, ali Ava je postavila jasne granice. „Poštuj ih ako želiš biti deo njihovih života,“ upozorila ga je.
Iako je njegov poslovni svet pokušao da ga izvuče nazad, Nathan je znao šta je važnije. Na kraju je donio odluku: posao je mogao sačekati, ali deca su bila tu i sada. Jednog dana, dok je najstariji crtao ptice, član odbora je došao sa zahtevom za hitnu poslovnu odluku. Nathan je odlučio: najpre porodica, pa tek onda posao.
Kada je Ava predložila test očinstva, Nathan je odmah pristao. Rezultat je bio jasan – najstariji je bio njegov sin. Pobedili su sumnje koje su postojale i ponovo osetili snažnu povezanost.
Vremenom, Nathan je postao prisutniji u životima svoje dece. Vožnje do škole, čitanje priča za laku noć, i sve te male, ali važne stvari. No, društvo je i dalje bilo podeljeno, ali Ava i deca su bila tu.
- Nakon godine dana, Nathan je stajao sa Avom na terasi, gledajući svoju decu. Deca su rasla, menjala se, a on je naučio najvredniju lekciju koju novac nije mogao kupiti: kako da voliš, kako da budeš prisutan, i kako da zaslužiš poverenje. A kada je najstariji održao svoj prvi govor o pticama, Nathan je sedeo u publici, držeći Avinu ruku, ponosan i zahvalan na svakom trenutku koji je proveo sa njima.
Njegov život je bio promenjen. Naučio je kako da voli, kako da bude tu i kako da nikada više ne bude senka u svom životu. To je bila njegova porodica.
