U današnjem članku vam pišemo na temu ljudskosti i ostavštine Halida Bešlića, pevača koji je za života postao simbol iskrenosti, dobrote i topline. Njegov odlazak rastužio je ceo region, ali su se na komemoraciji čuli samo glasovi poštovanja i sećanja na čoveka koji je svojom muzikom i ponašanjem ujedinjavao ljude.
- Sala u kojoj je održana komemoracija bila je ispunjena emocijama. Prijatelji, kolege i obični građani okupljeni su da odaju počast umetniku čije pesme su bile mnogo više od melodija – bile su mostovi među ljudima, jezicima i kulturama. Halid Bešlić je bio pevač bez neprijatelja, što je danas retkost, a njegova skromnost i miran duh činili su ga posebno voljenim.
Njegov višedecenijski prijatelj i vozač, Vlado Pejić, podelio je uspomene koje pokazuju kakav je Halid zaista bio. Otkrio je da je pevača nekoliko ljudi prevarilo u poslovnim dogovorima, ali umesto da nosi mržnju, Halid im je oprostio. „Bio je ljut i prestao je da komunicira s njima, ali je na kraju govorio: Ma neka, kao da ih nikad nisam ni imao. Takav je bio – uvek je birao da ne nosi teret gorčine.“ Ova priča pokazuje njegovu veličinu, čoveka koji je znao da halali i da nastavi dalje.
U domaćim izvorima, poput Kurira, naglašava se koliko je Halid do poslednjeg dana ostao čovek iz naroda. Njegova pumpa i motel bili su mesto okupljanja – ljudi iz svih krajeva dolazili su samo da ga vide, popiju kafu i osete njegovu toplinu. Danas, kako je rekao Pejić, tamo je pustara, a uspomene su jedino što ostaje.
- Halid nije bio čovek od velikih reči, već od dela. Pomagao je ljudima tiho, bez publiciteta, a kolege ga pamte po razumevanju i poverenju koje je davao drugima. Njegove pesme, od „Miljacke“ do „Romanije“, i dalje žive, jer nose iskrenu emociju koju publika prepoznaje i čuva u sećanju. Onaj ko je jednom slušao Halida, nosi deo njegove topline zauvek.
U tekstovima koje prenosi Stil Kurir, ističe se da je Halid bio umetnik koji je spajao i pomirivao ljude u vremenima kada je to retko ko umeo. Njegov odlazak jeste gubitak, ali njegova ostavština ostaje kao večni podsetnik da prava veličina ne leži samo u glasu, već u ljudskosti.
Na kraju, Halid Bešlić ostaje zapamćen ne samo kao legendarni pevač, već i kao čovek koji je zračio dobrotom. Njegov život svedoči da se i u svetu muzike, punom sujeta i rivalstava, može živeti skromno, pošteno i s verom u ljude. I zato će njegov duh živeti još dugo – u pesmama, uspomenama i srcima onih koji su ga voleli.
