U današnjem članku pišemo o trigliceridima i holesterolu, vrstama masnoća koje se svakodnevno nalaze u našem organizmu i imaju važne uloge za zdravlje. Iako su ove masti neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, njihov povišeni nivo može postati ozbiljna prijetnja za srce i krvne sudove, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
- Razumevanje kako ove masti funkcionišu, zašto dolazi do njihovih poremećaja i kako ih možemo kontrolisati, ključno je za održavanje zdravlja i prevenciju bolesti.
Trigliceridi predstavljaju oblik masti koji telo koristi kao skladište energije. Svaki put kada pojedemo više kalorija nego što ih potrošimo, naročito iz šećera i masti, višak se pretvara u trigliceride i pohranjuje u masnim ćelijama. Kada našem telu zatreba dodatna energija, trigliceridi se oslobađaju i koriste kao gorivo.
- Normalne vrednosti triglicerida u krvi kreću se ispod 150 mg/dl, dok sve iznad 200 mg/dl već nosi određeni rizik. Vrednosti preko 500 mg/dl predstavljaju ozbiljno zdravstveno upozorenje. Povišeni trigliceridi često su povezani s drugim zdravstvenim problemima, kao što su dijabetes, masna jetra, bubrežni problemi, pa čak i metabolički sindrom. Glavni uzroci povišenih triglicerida uključuju prekomeran unos kalorija, posebno iz rafinisanih ugljenih hidrata, zasićenih masti i alkohola, kao i gojaznost, fizičku neaktivnost i genetsku predispoziciju.
S druge strane, holesterol je složenija supstanca koja se nalazi u svakoj ćeliji i ima ključnu ulogu u stvaranju hormona, vitamina D i žučnih kiselina. Holesterol se transportuje kroz krv pomoću lipoproteina, od kojih su najpoznatiji LDL (tzv. “loš”) i HDL (tzv. “dobar”). LDL holesterol može se taložiti na zidovima arterija, stvarajući naslage koje mogu suziti krvne sudove i povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Nasuprot tome, HDL pomaže da se višak LDL-a ukloni iz organizma i izbaci putem jetre.
- Idealne vrednosti ukupnog holesterola su ispod 200 mg/dl, dok bi LDL trebao biti ispod 100 mg/dl, a HDL iznad 60 mg/dl. Kao i kod triglicerida, životne navike imaju ključnu ulogu u kontroli nivoa holesterola. Ishrana bogata trans i zasićenim mastima, manjak fizičke aktivnosti, gojaznost, kao i konzumacija alkohola i cigareta negativno utiču na lipidni profil. Takođe, genetika igra značajnu ulogu jer neki ljudi nasleđuju povišen holesterol, čak i ako vode zdrav život.
Važno je naglasiti da ni trigliceridi ni holesterol nisu neprijatelji u organizmu, sve dok se nalaze u odgovarajućim granicama. Ove masti su neophodne za pravilno funkcionisanje tela, ali njihova ravnoteža može biti lako poremećena, posebno u današnjem stresnom životnom ritmu. Upravljanje nivoima triglicerida i holesterola putem pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i izbegavanja nezdravih navika ključni su za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova. Stoga, kako bi se očuvalo zdravlje, preporučuje se redovno praćenje nivoa ovih masti i usvajanje zdravih životnih navika.
