Kao mnoge velike ljubavi, priča Klodijane i Duška Maraša počela je iznenada, ali je kroz godine postala pravi simbol istrajnosti, ljubavi i zajedništva. Njihov brak traje već 11 godina, a kroz sve te godine prošli su kroz mnoge izazove koji su ih samo učvrstili.
- Njihov dom, smješten u selu Goševo na Goliji, u okruženju gdje zime znaju biti surove, a svakodnevica puna odricanja, postao je pravo utočište ispunjeno ljubavlju i toplinom.
Ova priča počinje 6. marta 2013. godine, kada su ih spojili kumovi. Klodijana, poreklom iz Albanije, upoznala je Duška, a mesec i po dana nakon toga odlučili su da se venčaju. Iako je njihov početak bio brz i iznenađujući, brak koji je uslijedio postao je snažna veza koja traje do danas. Klodijana često naglašava da je pravi raritet pronaći osobu s kojom možeš deliti sve – i dobro i loše. Nju je sudbina spojila sa Duškom u pravo vreme, a njihova ljubav postala je temelj zajedničkog života.
- Naravno, razlike među njima bile su očigledne od samog početka – godine, vera, jezik, kultura. Klodijana se prisjeća da je imala strah od dolaska u Srbiju, jer nije znala šta je čeka. Nesigurnost u prve dane bila je ogromna, posebno zbog jezičke barijere. Međutim, ljubav i međusobna podrška su činili sve prepreke nevažnima. S vremenom, njihove razlike su nestale, a ono što je ostalo bila je snažna veza koja je postajala sve čvršća. Danas, nakon toliko godina, Klodijana tvrdi da je najvažnije bilo to što su oboje stajali jedno uz drugo.
Kroz svoj brak, Klodijana i Duško su doživeli mnoge teške trenutke, ali njihova ljubav se očitovala u najlepšim trenucima. Njihova ljubav dobila je potvrdu kroz pet predivnih ćerki. Iako odrastaju u uslovima planinskog sela, njihova deca ne gube vedrinu i entuzijazam. Na svakom koraku, roditelji im pokazuju šta znači zajedništvo i trud, dok veruju da ljubav i sloga mogu pobediti sve izazove. Klodijana često kaže da su osmeh i sreća njihove dece vredniji od bilo čega.
U svom životu, Klodijana pamti trenutak kada je prvi put kročila u Duškov dom. Njegova porodica ju je prihvatila sa otvorenim rukama, a suze radosnice njegovih sestara, koje su je dočekale kao svoju rođenu sestru, ostale su joj urezane u sećanje. Kada je postala majka, bila je mlada i nesigurna, ali imala je podršku koja joj je značila više od svega. Ti trenuci su joj pokazali da je život sa Duškom bila ispravna odluka.
Obitelj Maraš je, od početka, bila svesna da materijalna blagostanja neće biti njihova prednost. Stara kuća u kojoj su živeli bila je u lošem stanju, bez kupatila i vode, ali nisu dopustili da ih to obeshrabri. Klodijana često naglašava da „bogatstvo nije vredno ništa ako u porodici nema ljubavi i sloge“. Njihova sreća nije bila u stvarima, već u ljubavi, poverenju i zajedničkoj borbi za bolju budućnost.
- Iako Klodijana nikada nije upoznala Duškove roditelje, oboje su želeli sagraditi dom koji će biti samo njihov. Međutim, njihovi resursi bili su ograničeni, a tada su na scenu stupili ljudi sa velikim srcem. Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe” i pevačica Dragana Mirković pomogli su im da završe gradnju svog novog doma. Ova pomoć od dobrih ljudi postala je ključna za ostvarenje njihovog sna. Za samo sedam meseci, stara kuća je zamenjena novom, toplom kućom, a za obitelj Maraš to je bio mnogo više od građevinskog poduhvata – to je bio dokaz da nikada ne treba odustajati.
Ova priča je došla do srca mnogih, jer pokazuje da ni najteži izazovi nisu prepreka za ostvarenje snova, ako postoji vera i upornost. Kao što piše Večernji list, u priči o porodici Maraš jasno je prikazana snaga zajedništva i ljubavi koja, iako suočena s teškoćama, ne dopušta da život postane beznadno težak. Klodijana i Duško su svojim primerom pokazali kako ljubav, poštovanje i zajednička borba mogu doneti stvarnu sreću i ispunjenje, čak i u najtežim uslovima.
- Danas, iako svakodnevica ove porodice i dalje nosi mnoge izazove, njihova deca i dalje imaju sve što im je najpotrebnije – ljubav i pažnju svojih roditelja. Klodijana često ponavlja da im ništa ne fali jer imaju jedno drugo i pet predivnih devojčica koje su njihova najveća radost. Njihova priča postavlja snažan primer za sve nas – ljubav nije u stvarima, već u onome što možemo dati jedno drugome.
Za porodicu Maraš, dom na Goliji nije samo fizičko mesto, već simbol borbe, ljubavi i nade. I nakon jedanaest godina, njihov brak i dalje traje sa istom strašću i snagom. Njihova priča služi kao podsetnik svim parovima da ljubav, poštovanje i zajednička borba za bolju budućnost ostaju temelj svakog doma.
